Najave događaja

luggage-9334871280-min.jpg

Prava i obaveze stranaca – fizičkih lica u Srbiji

Jovan Milosavljević - Advokat

Izvor fotografije: Tookapic / Pixabay

 

 

 

Prema podacima MUP-a Republike Srbije[1], od početka krize u Ukrajini do novembra 2022. godine, na teritoriji Srbije je boravak registrovalo preko 120.000 stranaca, mahom ruske i ukrajinske nacionalnosti. Iako su nagađanja o konačnim posledicama ovog rata na našu privredu, cene nekretnina, pa i na sektor zapošljavanja veoma različita, jedna stvar se može precizno utvrditi – prava i obaveze koje naše zakonodavstvo propisuje za strance koji se nađu na našoj teritoriji.

 

Primarna obaveza stranca koji planira da boravi u Srbiji je da prijavi svoje boravište, odnosno prebivalište policijskoj upravi prema mestu svog smeštaja, i to u roku od 24 sata od ulaska u zemlju. Važno je napomenuti da ovu obavezu takođe imaju lica koja se bave izdavanjem svojih nepokretnosti strancima, kao i lica kojima stranci dolaze u posetu. U suprotnom čine prekršaj za koji mogu biti novčano kažnjeni. Prijavom boravka stranac dobija dokument koji se u praksi naziva „beli karton“ i koji mu je neophodan za ostvarivanje gotovo svih zajemčenih prava na našoj teritoriji.

 

Zavisno od toga koliko dugo stranac želi da boravi u našoj zemlji razlikujemo različite vrste boravka i posebne uslove koji moraju biti ispunjeni za svaki od njih kako bi boravak bio odobren. Tako, stranac se nalazi na kratkotrajnom boravku ukoliko u Srbiji boravi do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska. Ukoliko se stranac nalazi u viznom režimu, potrebno je da i za kraći boravak dobije vizu (Viza C). Strancu se može odobriti i viza za duži boravak (Viza D) koja mu omogućava da boravi u Srbiji od 90 do 180 dana.

 

Većina pridošlih stranaca se ipak opredeljuje za privremeni boravak u Srbiji, s obzirom da je neizvesno koliko će dugo trajati razlozi koji su ih podstakli da napuste svoju zemlju i bezbednije uslove za život potraže kod nas. Privremeni boravak se može odobriti strancu koji namerava da boravi u Srbiji duže od 90 dana po osnovu zapošljavanja; školovanja ili učenja srpskog jezika; studiranja; učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata; stručne specijalizacije, obuke i prakse; naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti; spajanja porodice; obavljanja verske službe; lečenja ili nege; vlasništva nad nepokretnosti; humanitarnog boravka; statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima; statusa žrtve trgovine ljudima; drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Ovaj vid boravka može trajati do jedne godine i može se produžiti na isti period važenja, u zavisnosti od osnova boravka i postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava.

 

Da bi strancu bio odobren privremeni boravak u Republici Srbiji, on mora posedovati važeći lični ili službeni pasoš, pružiti dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka (potvrdu o visini zarade, ugovor o radu/radnom angažovanju, dokaz o stipendiranju...), mora podneti prijavu boravišta ili adrese stanovanja u Srbiji („beli karton“), da pruži dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka (evropska kartica zdravstvenog osiguranja, polisa zdravstvenog osiguranja, dokaz o posedovanju novčanih sredstava kojima se mogu pokriti troškovi pružanja hitne medicinske pomoći, važeća kartica zdravstvenog osiguranja Republike Srbije), da podnese dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka, kao i da uplati propisanu administrativnu taksu. Ovo su opšti uslovi bez kojih privremeni boravak ne može biti odobren.

 

Ukoliko stranac odluči da se stalno nastani u Republici Srbiji, potrebno je pored napred navedenih opštih uslova za privremeni boravak, da ispuni još jedan uslov - da je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak. U posebnim slučajevima se može odobriti stalno nastanjenje strancu koji je na teritoriji Republike Srbije u bračnoj ili vanbračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije ili strancem kome je odobreno stalno nastanjenje proveo neprekidno najmanje tri godine na odobrenom privremenom boravku po osnovu spajanja porodice; maloletniku na privremenom boravku u Srbiji, ako je jedan od roditelja naš državljanin ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje; koji je poreklom iz Republike Srbije, kao i drugom strancu koji ima odobren privremeni boravak, ako to nalažu razlozi humanosti ili to predstavlja interes za Republiku Srbiju.

 

Da bi strani državljanin mogao da stiče nepokretnosti u Srbiji, bilo da obavlja delatnost na našoj teritoriji i ne, potrebno je da postoji uzajamnost ili reciprocitet. To znači da će stranac moći na našoj teritoriji da stekne nepokretnost, jedino ukoliko takvu mogućnost, pod istim uslovima, imaju naši državljani u zemlji iz koje stranac dolazi. Uzajamnost može biti uspostavljena međunarodnim ugovorom, zakonom ili može faktički postojati. U praksi je dovoljno postojanje faktičkog reciprociteta. Ukoliko se pred sudom ili nekim drugim organom dovede u sumnju postojanje reciprociteta, odgovor se može dobiti od Ministarsva pravde RS. Uslov postojanja reciprociteta važi i kod nasleđivanja nepokretnosti od strane stranih državljana.

 

Kod sticanja nepokretnosti stranih državljana, izuzetak predstavlja poljoprivredno zemljište koje je rezervisano samo za naše državljane, uz par restriktivnih izuzetaka koji važe za državljane EU.

 

Stranci mogu u Republici Srbiji osnivati privredna društva ili se registrovati kao preduzetnici i poslovati, bez bilo kakvih ograničenja. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je od početka krize osnovano oko 800 privrednih društava i preko 2.100 preduzetnika, čiji su osnivači ruski državljani i u znatno manjem broju ukrajinski. Uglavnom je reč o licima i društvima koja se bave informacionim tehnologijama, konsaltingom, uslužnim delatnostima i slično.

 

Što se tiče zapošljavanja stranaca, uslovi koje stranac mora da ispuni su da poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje, kao i dozvolu za rad. Radna dozvola izdata na osnovu vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja izdaje se najduže na period važenja te vize. U zavisnosti od vrste radne dozvole, zahtev za izdavanje podnosi ili sam stranac (ukoliko se radi o ličnoj radnoj dozvoli i radnoj dozvoli za samozapošljavanje) ili poslodavac. U Srbiji je za izdavanje radnih dozvola nadležna Nacionalna služba za zapošljavanje. Od kraja 2020. godine, uvedena je mogućnost podnošenja objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad.

 

Kao vid podrške i domaćim, ali i stranim poslodavcima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u Republici Sribiji, Vlada RS donela je sredinom godine Uredbu[2] kojom se predviđaju podsticaji za one poslodavce koji zaposle na neodređeno vreme novonastanjeno lice za kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu uz ugovorenu mesečnu zaradu od najmanje 300.000,00 dinara. Podsticaj se ogleda u tome što je u pogledu ovih lica smanjen porez na zarade u visini od 70%, dok su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ukinuti. Pravo na ove podsticaje poslodavci imaju do kraja 2023. godine.

 

Zbog svoje spoljne politike, naša država trenutno jeste jedna od podobnijih destinacija za državljane ruske i ukrajinske nacionalnosti, koji traže utočište na našoj teritoriji. Kako se ne nazire kraj rata, izvesno je očekivati da njihov broj kod nas bude još veći. U tekstu su izneta samo neka od najosnovnijih prava i obaveza koja su domaćim propisima zajemčena strancima koji se nađu u našoj državi. Naravno, ona važe za sve strane državljane, bez obzira na nacionalnost sa izuzecima koji mogu postojati na osnovu međunarodnih ugovora. Poznavanje ovih prava i obaveza je podjednako važno za domaće državljane, s obzirom da nam upravo ti stranci postaju svakodnevni poslovni partneri, zakupci, komšije, prijatelji.

 


[1] https://rs.n1info.com/vesti/rts-u-srbiji-100-000-rusa-i-18-000-ukrajinaca/   

   https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/5021136/rusi-ukrajinci-srbija-stanovi-skole.html

[2] Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Republici Srbiji („Sl. glasnik“, broj 67/22)

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga