hacker-19296701920-min.png

Šta je visokotehnološki kriminal – od krađe identiteta do osvetničke pornografije

Marija Pavlović - Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Izvor fotografije: Perlinator / Pixabay

 

 

Šta je visokotehnološki kriminal (VTK)? Svakome je jasno da su u takav kriminal uključeni računari. Međutim, visokotehnološki kriminal je mnogo kompleksnija stvar, a krivična dela koja su njim obuhvaćena su raznovrsna. Predstavićemo institucije koje su zadužene za suzbijanje VTK i koja krivična dela spadaju pod VTK.

 

 

Koja krivična dela spadaju u visokotehnološki kriminal?

 

Ovo pitanje je ključno, pogotovo kada se prijavljuje krivično delo. Uslovno se ova krivična dela mogu podeliti na dve vrste – ona koja se isključivo tiču VTK i krivična dela koja imaju elemente VTK, ali nisu isključivo u nadležnosti Posebnog tužilaštva i Odeljenja za suzbijanje VTK. U prvu grupu spadaju krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Ova dela u Krivičnom zakoniku Rrepublike Srbije obuhvataju sva krivična dela iz člana 298. do člana 304a. 

 

Drugu grupu čini mnogo više krivičnih dela nego prvu grupu. Tu spadaju krivična dela protiv intelektualne svojine (član 198, 199, 202), ali i pojedinačna krivična dela kao što su ugrožavanje sigurnosti, najčešće putem društvenih mreža (član 138), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (član 145), neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (član 146), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185), iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnog dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (član 185b), falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (član 243), kao i druga krivična dela gde se koriste računari za izvršenje.

 

Najčešća krivična dela su zloupotreba dece u pornografske svrhe putem interneta (član 185). Nacionalna agencija za kriminal Velike Britanije objavila je Nacionalnu stratešku procenu ozbiljnog i organizovanog kriminala za 2021. godinu, prema kome se na globalnom nivou za 77% povećao broj slučajeva ovog krivičnog dela u 2020. godini. Nedavna vest koju je EUROPOL objavio u maju da je srušen veb sajt sa dečijom pornografijom u mračnom vebu (dark web) i tom prilikom su uhapšene četiri osobe. Međutim, mnogo veći problem je što je taj sajt imao registrovanih preko 400.000 korisnika koji su raštrkani svuda po svetu što dovodi do problema nadležnosti i zakona koji se primenjuju u određenim zemljama. Postoji mnoštvo ovakvih sajtova koji se kriju u mračnoj mreži, koji nestaju i nastaju u roku od nekoliko sati i čiji su stvaraoci dobro organizovani i tehnički potkovani.

 

Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka i krivična dela protiv intelektualne svojine poprilično su jasna. Ostala dela valja detaljnije objasniti kroz konkretne primere.

 

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti je u poslednje tri godine u porastu u Srbiji. Ono ima elemente VTK onda kada su pretnje upućene preko društvenih mreža. Ograničeni resursi za potrebe borbe protiv visokotehnološkog kriminala troše se mahom na ova krivična dela, gde policija prati delovanje lica koja na društvenim mrežama postavljaju negativne komentare o političarima.

 

Krivično delo iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnog dela protiv polne slobode prema maloletnom licu je krivično delo koje obuhvata svaku komunikaciju punoletnog lica sa maloletnim licem u svrhu nagovaranja da se sastanu i ako se punoletno lice pojavi na mestu sastanka biće kažnjeno od šest meseci do pet godina kaznom zatvora i novčanom kaznom.

 

Krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica je pored krivičnog dela zloupotreba dece u pornografske svrhe, takođe, u porastu i jednostavno rečeno obuhvata korišćenje tuđe platne kartice za plaćanje ili izvlačenja novca.

 

 

Ko je u Srbiji nadležan da se bavi ovakvim slučajevima?

 

Ovakvi i slični slučajevi spadaju u nadležnost Posebnog tužilaštva za borbu protiv VTK i Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, specijalizovane jedinice policije unutar Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). To su dve glavne institucije koje se bave ovim poslovima i koje su najvažnije u celom tom procesu. Institucije nadležne za suzbijanje VTK u Srbiji utvrđene su Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

 

Ovim zakonom obrazovano je Odeljenje za suzbijanje VTK koga čine četiri odseka: Odsek za suzbijanje kriminaliteta u oblasti intelektualne svojine, Odsek za suzbijanje elektronskog kriminaliteta, Odsek za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu i Odsek za suzbijanje zloupotreba u oblasti elektronske trgovine, elektronskog bankarstva i platnih kartica na internetu. Zašto je važna ova podela unutar Odeljenja? Kompleksnost krivičnih dela zahteva posebno obrazovan kadar, koji će se baviti isključivo njihovim suzbijanjem, ali tako da zaposleni ne budu preopterećeni i da određeni krivični predmeti ne budu zapostavljani. U ovoj analizi možete pronaći više informacija.

 

Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala vodi svaki postupak iz ove oblasti. Dijapazon krivičnih dela koja spadaju pod visokotehnološki kriminal je veoma širok, i sa pojavom novih tehnologija i sve većom upotrebom istih pojavljivaće se i nova krivična dela i doći će do porasta ovog oblika kriminaliteta. Podizanje svesti i znanja iz ove oblasti je od ključnog značaja za prevenciju. Samo tako je moguće zaštititi se pre nego što do krivičnog dela dođe.

 

Svako krivično delo, pa tako i krivična dela VTK, možete prijaviti u najbližoj policijskoj stanici. Vašu prijavu potom prosleđuju Odeljenju za suzbijanje VTK. Ukoliko želite, možete da odete i direktno u Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, ali morate da se zaputite u Upravu kriminalističke policije, u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). U okviru SBPOK-a se nalazi Odeljenje za visokotehnološki kriminal.

 

 

Slučaj Telegram

 

Jedan od najpoznatijih slučajeva koji se dogodio početkom ove godine je slučaj telegram grupe EX-YU Balkanska soba, koja je imala 36.000 korisnika. U toj grupi su korisnici postavljali gole slike i video snimke raznih devojaka i ostavljali njihove adrese, imena i brojeve telefona kako bi ih ponizili. Uglavnom su te slike i video snimke postavljali bivši momci koji su iz nekog razloga kivni na svoje bivše partnerke. Ovo se naziva osvetnička pornografija. Krivično delo koje je ovde učinjeno je neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka. Pored ovog krivičnog dela tu je i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, pošto je utvrđeno da su pojedine devojke čije su slike i snimci postavljeni bile maloletne.

 

Kroz ovaj slučaj videli smo nedostatke krivične prakse. Pod pritiskom javnosti, uhapšen je administrator grupe, međutim ostali korisnici grupe, njih 36.000 nisu ni bili ispitani. S obzirom na to da je utvrđeno da su pojedine devojke na snimcima i slikama maloletne, svi korisnici te grupe činili su krivično delo iz člana 185, stav 5 Krivičnog zakonika Republike Srbije, prema kom i samo gledanje i pristupanje takvom sadržaju nosi krivičnu odgovornost i kažnjivo je ili novčanom kaznom ili kaznom zatvora do šest meseci. S obzirom na to da institucije nadležne da procesuiraju ovu vrstu kriminala pate od hroničnog nedostatka ljudstva, dovodi se u pitanje i koliki su realni kapaciteti da se svi učinioci procesuiraju i kazne.

 

Ovo nije usamljen slučaj, pojavljuju se nove grupe na raznim društvenim mrežama koje lako mogu biti zloupotrebljene u razne svrhe, ne samo u slučaju osvetničke pornografije, ali postoje i institucionalne prepreke da svi odgovaraju. Zbog izostanka posledica i dostupnosti ovakvih grupa očekuje se da će se ova vrsta krivičnog dela sve više rasti u narednim godinama.

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga