Osnovne informacije o radu sudova i tužilaštava na jednom mestu - „Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu“

Izvor fotografije: Bud Helisson / Unsplash

U pogledu informacija o radu sudova i tužilaštava, najveći broj osnovnih informacija trebalo bi da bude dostupan u jednom dokumentu - informatoru o radu. Izrada, ažuriranje i objavljivanje ovog dokumenta predviđeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (članom 39), koji se odnosi i na sudove i tužilaštva. Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje su stupile na snagu u februaru 2022. godine, proširena je lista vrsta informacija koje su organi javne vlasti dužni da objavljuju u informatorima o radu, kao i sam format informatora. Institucije su sada dužne da objavljuju informatore o radu na portalu „Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu“ (u daljem tekstu Portal) koji je izradila institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ideja ove izmene jeste da građani mogu na jednom mestu da nađu osnovne informacije o radu svih institucija i drugih subjekata kojima su poverena javna ovlašćenja.

Organizacija Partneri Srbija na uzorku od 45 osnovnih i viših sudova i tužilaštava želela je da ispita da li ove institucije objavljuju informatore o radu na novoj Platformi i da li ih redovno ažuriraju. U pogledu ažurnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se ažuriranje informatora o radu mora izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana nastale promene. Ova odredba je posebno važna, zato što treba da bude garant, da su informacije koje se nalaze u informatorima o radu tačne i pouzdane.

Informator o radu trebalo bi da sadrži 24 kategorije informacija koje se odnose na konkretnu instituciju. Između ostalog: osnovne informacije o instituciji (uključujući radno vreme, kontakt telefon i imejl, i informaciju o pristupačnosti objekta institucije osobama sa invaliditetom); opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza; opis postupanja u okviru nadležnosti, ovlašćenja i obaveza; spisak usluga koje organ pruža zainteresovanim licima; postupak radi pružanja usluga, finansijske podatke (podatke o budžetu, odnosno finansijskom planu i izvorima prihoda) itd. [1]

Kada ove obaveze posmatramo u kontekstu sudova i tužilaštava, Informatori o radu trebalo bi da budu dovoljno informativni da svaki građanin može da razume:

• Kako može da se obrati sudu ili tužilaštvu u zavisnosti od razloga svog obraćanja;

• Kontakt informacije suda/tužilaštva, uljučujući kontakt podatke različitih odeljenja, kao i informacije o mogućnosti ličnog dolaska u sud/ tužilaštvo;

• Koji sud/tužilaštvo je nadležno za konkretan problem/situaciju zbog koje se građanin obraća;

• Koje sve vrste usluga sud/tužilaštvo može da pruži;

• Koje su cene tih usluga i kako izgleda postupak za ostvarivanje prava ili usluge;

• Ko može da ostvari besplatnu pravnu pomoć, itd.

Analiza Portala koju su sproveli Partneri Srbija pokazuje da od 45 sudova i tužilaštava iz uzorka samo jedan viši sud ima objavljene sve kategorije podataka u informatoru o radu, za tekuću godinu. Ostali sudovi i tužilaštva iz uzorka ili nisu ažurirali podatke iz informatora u toku 2023. godine, ili nisu objavili sve setove podataka.[2] Ipak možda najvažniji nalaz ove analize jeste da jezik koji sudovi i tužilaštva koriste u informatorima o radu, nije prilagođen široj publici. Dakle, sve i kada informacije postoje u informatoru o radu (na primer informacije o postupku pružanja usluga, ili informacije o nadležnosti suda/ tužilaštva), neko ko ne poseduje pravnička znanja verovatno ih neće razumeti. Pa se stoga postavlja pitanje, za koga se izrađuju informatori o radu?

Ukoliko je cilj informatora o radu da se građani jednostavno, lako i na jednom mestu informišu o radu svih institucija, pored imperativa da institucije objavljuju informacije, neophodno je i napisano prilagoditi što širem krug građana kojima će informacije o radu suda biti potrebne.

Ovakvo razumevanje obaveze izrade informatora o radu, zaista bi doprinelo ostvarivanju cilja zbog kog objavljivanje informatora o radu jeste zakonska obaveza.

Ukoliko bi se na Portalu informatora o radu nalazile tačne informacije, predstavljene tako da ih svako može razumeti, bilo bi i manje direktnih obraćanja institucijama, slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i drugim vrstama upita. Takođe, uticalo bi se na rast poverenja građana u institucije. Ipak, većina institucija izradu informatora o radu posmatra kao samo još jednu u nizu obaveza koja mora biti ispunjena. Na osnovu sprovedene analize informatora o radu može se zaključiti da ne postoji razumevanje kod institucija zbog čega i zbog koga izrađuju informatore o radu. Stoga, reforma pravosuđa, ali i reforma celokupne javne uprave trebalo bi da obuhvata i podizanje kapaciteta institucija da razumeju svrhu obaveza koje su im nekim zakonima ili propisima nametnute. Pored navedenog, neophodno je unaprediti kapacitete institucija da nauče kako da komuniciraju sa građanima. Približavanje pravosuđa društvu zahteva da se pravosudni sistem otvori i nauči kako da komunicira sa građanima.