Pratite nas
Prijavite se i dobijajte obaveštenja
Uključi se
Dijalog je način kako da se bolje razumemo.
Uključi se u komunikaciju o pravosuđu u Srbiji.
U mom mestu
Upoznaj se sa svojim sudom i istraži kada dolazimo u tvoj kraj. Istraži zgradu svog suda i upoznaj se sa Tematskim otvorenim vratima u tvom mestu.
Vesti
Kako Upravni sud sistematski uništava pravo na pristup informacijama?
Robert A. Sepi za Vreme (06.07.2023) - Umesto da ceni dokaze koje mu je tužilac dostavio uz tužbu i obrazloži zašto im nije poklonio veru, na primer, zbog sumnje u njihovu autentičnost ili tačnost, Upravni sud se odlučio za slobodarsku misao, tj. misao slobodnu od pravne logike i logike prosečnog građanina koja se može očekivati u datim okolnostima.
Da li usvajanje istopolnog braka može da ugrozi tradicionalni brak?
Velimir Petrović za Danas (06.07.2023) - Istorija braka je priča o kontinuitetu ali i promeni. Centralnost braka za ljudski život i u savremenom dobu, nije ni malo iznenađujuća. Činjenica koja tome doprinosi jeste i to što ta institucija postoji milenijumima i kroz brojne civilizacije.
Tajne „sublimacije“ ili zašto je problem dati tabele
Nemanja Nenadić za NIN (06.07.2023) - Odgovor na pitanje iz naslova ne znam, ali je očigledno da problem sa davanjem javnosti tabela ima i to ne bilo ko, nego najviša institucija za suzbijanje kriminala u Republici Srbiji – Vrhovno (doskora Republičko) javno tužilaštvo.
O prometu nepokretnosti i katastru
Marija Pešović za Danas (21.06.2023) - Promet nepokretnosti je pravni posao kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnostima ili kako se to kolokvijalno kaže „prenos vlasništva“. Prenos prava svojine može da se vrši različitim pravnim poslovima, i to za života vlasnika nepokretnosti, prodajom, poklonom, razmenom ili nakon smrti vlasnika nepokretnosti, nasleđem, ugovorom o doživotnom izdržavanju. Dakle, bilo da ste dobili od roditelja na poklon vikendicu, kupujete stan ili ste nasledili poljoprivredno zemljište, sve su to pravni poslovi prometa nepokretnosti.
Šta je ugrožavanje sigurnosti?
dr Aleksandar Trešnjev za Danas (13.06.2023) - Кrivično delo ugrožavanja sigurnosti, kao i sva druga krivična dela, ima svoje objektivne i subjektivne elemente. Osnovni oblik ovog krivičnog dela propisan je u prvom stavu, dok su u druga dva stava propisani teži oblici. Propisivanjem ovog krivičnog dela štiti se lična sigurnost građana. Lična sigurnost se štiti sa aspekta žrtve krivičnog dela. Odnosno, izvršenjem krivičnog dela kod žrtve se stvara osećaj lične nesigurnosti.
Kako zaštititi oštećenog od nove viktimizacije?
Ivana Milovanović za Danas (08.06.2023) - Izvršenje krivičnog dela pogađa u manjoj ili većoj meri čitavu društvenu zajednicu, jer se time narušava njeno normalno funcionisanje, stvara se osećaj straha, nesigurnosti, zabrinutosti za sopstvena prava i slično. Od vrste i težine krivičnog dela zavisi stepen tih negativnih posledica.
Izdržavanje maloletne dece
Jovana Bjelica za Danas (31.05.2023) - Izdržavanje maloletnih lica predstavlja primarno pravnu i moralnu obavezu roditelja dece. Zatim, i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Maloletna deca su poverioci izdržavanja u odnosu na svoje roditelje i druge krvne srodnike koji su dužnici izdržavanja. Zakonodavac je propisao obavezu izdržavanja maloletnog deteta i za roditelja koji je potpuno lišen roditeljskog prava.
Kada vam je ugrožena lična sigurnost?
Lidija Komlen Nikolić za Vreme (15.06.2023) - Radnja izvršenja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti nije se menjala decenijama, preciznije od 1990. godine. Ono što se jeste promenilo su okolnosti i okruženje u kome živimo. Živimo u društvu gde se kultiviše i promoviše nasilje, jezik mržnje, jezik nepristojnosti. Krivično pravni sistem predstavlja represivni odgovor na konstatovanu agresiju i nasilje. Za prethodne tri decenije, zakonodavac nije smatrao da je potrebno menjati radnju izvršenja. Očigledno je da je potrebno razmisliti o novoj definiciji krivičnog dela Ugrožavanja sigurnosti, ali uz prethodne konsultacije i sprovedenu širu stručnu i javnu raspravu, a ne u hitnoj proceduri.
Gde novinari greše u izveštavanju sa suđenja?
Julijana Mogoš Živković za Danas (25.05.2023) - Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija. Uloga i odgovornost medija u ostvarivanju prava građana na inormisanost je velika. Stoga izveštavanje o krivičnim postupcima mora da bude profesionalno, objektivno, nepristrasno, bez predrasuda, bez prejudiciranja ishoda postupka, uz poštovanje prava učesnika u krivičnom postupku. U izveštavanju o krivičnim postupcima mediji treba da budu partneri pravosuđu u cilju izgradnje poverenja javnosti u pravosuđe, treba da ostvaruju svoju informativnu, ali i edukativnu ulogu, treba da doprinesu boljem sprovođenju pravde.
Zašto nam je potreban rodno osetljiv jezik?
Nina Niholjčić Ivković za Vreme (25.05.2023) - Pored toga što Zakon o rodnoj ravnopravnosti navodi da upotreba rodno senzitivnog jezika pozitivno utiče na razvijanje rodne ravnopravnosti, a samim tim i na smanjivanje rodne diskriminacije, vrlo je važno napomenuti da se kroz korišćenje ovakve vrste jezika obezbeđuje veća vidljivost žena, ne samo u lingvističkoj, već i u javnoj sferi života.
Stanje uma i duše i krivična odgovornost
Bojana Savović za Vreme (18.05.2023) - Iako je u oceni zrelosti učinioca krivičnog dela lakše voditi se samo brojevima kao egzaktnim činjenicama (14, 16, 18 godina), to nije uvek i najispravnije. Često je važnije “izmeriti” stepen razvijenosti nečijeg uma i duše
Bodi građani
Duško Vuković za NIN (11.05.2023) - Još u decembru 2022. godine prosečna zarada, doduše bruto, dostigla je 983 evra. O tome se ćuti, jer ako bi zaposleni bili svesni koliko izdvajaju državi, političari bi morali da kažu šta rade sa više od devet milijardi evra uplaćenih poreza i doprinosa. I da li država mora toliko da uzme, a da zaposlenima za egzistencijalne troškove preostane veoma malo.
Postupak poništavanja diploma magistarskih i doktorskih studija
Milan Stefanović za Vreme (11.05.2023) - Donošenju odluka visokoškolskih ustanova, odnosno Univerziteta može prethoditi odluka nastavno-naučnog veća visokoškolske ustanove kojom se utvrđuje neakademsko ponašanje, kao i povreda etičkog kodeksa (npr. plagiranje prilikom izrade doktorske disertacije, koje obuhvata povredu akademskih pravila citiranja), a toj odluci prethodi izveštaj etičke komisije visokoškolske ustanove. Protiv ove odluke može se podneti pravni lek drugostepenom organu – odboru za profesionalnu etiku univerziteta.
Da li su deca danas zrelija i svesnija zla koje nanose
Bojana Savovic za Danas (09.05.2023) - U tretmanu koji država ima prema mladima brojevi i kalendarski uzrast nisu presudni, već stanje uma i duše. O tome govori i činjenica da se i punoletnom licu (ali samo mlađem punoletnom licu) koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 18, a u vreme suđenja nije navršilo 21. godinu mogu primeniti odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Da bi tako nešto bilo učinjeno, potrebno je da su ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo učinio takvi da se može očekivati da će se i vaspitnim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.
Čovek se uči dok je živ, da li i veštačka inteligencija?
Nenad B. Kovačević za NIN (27.04.2023) - Kako bi veštačka inteligencija bila sposobna da uradi bilo kakav zadatak, potrebno je da za to bude naučena odnosno istrenirana. Upravo tokom postupka obuke, veštačka inteligencija se, pored svih drugih informacija, pravila i sistema, upoznaje i suočava sa pravima intelektualne svojine koja bi morala da poštuje.
Kako radnik da zaštiti svoja prava?
Andrija Duvnjak za Danas (26.04.2023) - U vremenu kada vas kroz medije bombarduju informacijama o nikad manjoj stopi nezaposlenosti, velikom broju stranih kompanija koje su otvorene u Srbiji i o prosečnoj zaradi od sedam stotina evra, nakon bezbroj poslatih prijava na konkurse za posao, neuspešno okončanih dobijanjem odbijenice, čujete od prijatelja da lokalni supermarket traži radnike, odlazite da se raspitate, a ponuda koja se (ne) odbija, glasi: „Rad bez zaključenog ugovora, sedam dana nedeljno, devet časova dnevno, bez plaćenih putnih troškova i toplog obroka, zarada do 42.000,00 dinara, i to pod uslovom da se u toku jednomesečnog probnog rada dokažete.“
Nehatna saobraćajna nezgoda – goniti po službenoj dužnosti ili ne?
Marija Lukić za Vreme (20.04.2023) - Činjenica je da moramo biti svesni kako je nehatna saobraćajna nezgoda situaciono krivično delo koje može da izvrši svaki učesnik u saobraćaju uključujući u najvećoj meri normalne, prosečne ljude koji ne pripadaju kriminogenoj sredini. Onda se postavlja pitanje da li je zaista potrebno te ljude, podnošenjem krivičnih prijava, uvoditi u krivični postupak i izjednačavati ih sa ozbiljnim kriminalcima u sistemu, onima koji kradu, ubijaju, zlostavljaju...?
Rad u javnom interesu i kriterijum odabira osuđenika
Cveta Kajević za Danas (14.04.2023) - Sudija je dominus litis (gospodar postupka) u sudnici i u očima onih kojima sudi. Da bi to ostao i van suđenja, mora biti dovoljno stručan i posvećen kada odlučuje o nečijem životu, slobodi i imovini, da nađe pravu meru pravednosti i pravičnosti i dovoljno etičan da izabere, gde zakon to dozvoljava, zatvor i novčanu kaznu ili alternativnu sankciju – rad u javnom interesu.
“Plea bargain” na srpski način
Dušan Dakić za Vreme (06.04.2023) - Jasno je da uloga suda prilikom odlučivanja o sporazumu o priznanju krivičnog dela ne bi smela biti jednostavna ocena uslova, odnosno da li je predložena kazna u zakonom propisanim granicama. Takvo pravno rešenje bi oduzelo sudu njegovo najvažnije ustavno i zakonsko ovlašćenje - da izriče krivičnu sankciju. U suprotnom bi kaznu izricao javni tužilac, dok bi sudija bio obavezan da takvu sankciju prihvati, za šta nema osnova u zakonu.
Da li je vreme da matični broj ode u istoriju?
Ana Toskić Cvetinović za NIN (23.03.2023) - Koliko je Republika Srbija blizu ili daleko od ukidanja upotrebe matičnog broja i vođenja sistema poput onog u zemljama EU, teško je reći. Ukidanje JMBG-a sporadično se pominje kao mogućnost, ali do sada nije došlo do zvaničnih najava niti priprema za ovaj proces, koje bi trebalo da obuhvate i temeljnu reviziju i ažuriranje javnih registara. Dok se to ne desi, građani bi trebalo da budu oprezniji kada ustupaju svoje matični broj javnim i privatnim subjektima, a nadležne institucije bi slučajeve zloupotrebe morale početi adekvatno i da kažnjavaju.
Da li radni sporovi mogu da se reše mirnim putem?
Ivica Lazović za Vreme (23.03.2023) - Ključne prednosti mirnog rešavanja radnih sporova su unapređenje socijalnog dijaloga, smanjenje broja štrajkova, poboljšana komunikacija sa socijalnim partnerima, rasterećenje sudova, efikasnost postupka, neformalnost i relaksiranost, jednostavnost i ekonomičnost i besplatnost postupka.
„Legalizacija“ primanja mita od strane lekara
Tatjana Petković za Danas (22.03.2023) - Temelj svake pravne države predstavlja zakonito i efikasno funkcionisanje javnih službi. Lica koja zloupotrebljavaju službena ovlašćenja koja su im poverena, ne samo da su nedostojna takvih ovlašćenja, zbog čega moraju biti podvrgnuta moralnoj i društvenoj osudi, već su radnje takvih lica do te mere društveno opasne da iziskuju snažnu reakciju države u vidu bezuslovnog krivičnog gonjenja i strogog kažnjavanja.
Kud plovi ovaj brod?
Predrag Milovanović za NIN (23.02.2023) - U momentu u kome pisac ispisuje ove redove, narodni poslanici su usvojili set izmenjenih tužilačkih zakona. I dobro, sada će se čitalac zapitati šta će usvajanje ovih zakona njemu značiti i od kakvog je to uticaja na njegov život?
Radno aktivni penzioneri – da i zašto da ne?
Jelena Janković za Vreme (16.03.2023) - Da li je osnovano stavljati i sposobne i one malo manje sposobne u isti koš? Da li se zaista zapošljavanjem penzionera utiče na veću nezaposlenost mladih ljudi? Da li penzioneri moraju živeti u klišeima – igrati šah, šetati, ne raditi ništa do sudnjega dana (i uglavnom finansirati svoje potomke – u skladu sa mogućnostima)? Ne otpisujmo starije da nas ne otpišu naša deca.
Moratorijum na rate kredita i posle vanrednog stanja
Đorđe Popović za Danas (13.03.2023) - Svima nama je dobro poznata mogućnost moratorijuma - pauze u otplati rata koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19. Sa druge strane, mnogima nije poznato da banke to i dalje mogu i mimo vanrednog stanja i mimo bilo kakve ekonomske krize. Kako se ekonomska kriza možda poslednjih godinu dana čak i pogoršala u odnosu na vanredno stanje zbog COVID-19, ova tema bi trebala ponovo biti aktuelizovana.
Da li je pravda ipak samo spora?
Dubravka Dmitrović za Vreme (02.02.2023) - Iako je podnošenje optužnih akata uvođenjem tužilačke istrage postalo znatno brže i efikasnije, krivični postupci i dalje traju dugo, a pojedini čak i predugo.
Istaknuti pravnici kao članovi pravosudnih saveta
Katarina Golubović za Danas (27.01.2023) - Od početka procesa izmene Ustava 2017. godine, koje je vodilo Ministarstvo pravde, centralno pitanje je bilo – sastav budućih pravosudnih tela.
Odbija se
Nemanja Nenadić za NIN (26.01.2023) - Sudbina nekih od predloga koje je dala Transparentnost Srbija na nacrte dva zakona o pravosudnim savetima.
Šta nije dobro u nacrtima zakona o pravosudnim savetima?
Nemanja Nenadić za Danas (23.01.2023) - Nacrti pravosudnih zakona, koji su bili na javnoj raspravi do 15. januara 2023, sadrže mnoge odredbe koje su sporne zbog toga što stvaraju rizike od korupcije, ne sadrže dovoljno antikorupcijskih mehanizama ili zbog drugih normativnih manjakvosti.
Otkud sada treba da platim i sudske takse
Ana Burić za Vreme (12.01.2023) - Sudske takse faktički predstavljaju naknadu za uslugu koju građaninu ili pravnom licu, na njegov zahtev, čini sud u sudskom postupku kroz obavljanje procesnih radnji i odlučivanje o postavljenim zahtevima tokom postupka. Dakle, nastanak taksene obaveze u sudskom postupku uvek je vezan za inicijalnu radnju stranke u postupku, koja postavlja određeni predlog o kojem sud treba da odluči.
Koja su prava i obaveze stranaca u Srbiji?
Jovan Milosavljević za Danas (05.01.2023) - Prema podacima MUP-a Republike Srbije, od početka krize u Ukrajini do novembra 2022. godine, na teritoriji Srbije je boravak registrovalo preko 120.000 stranaca, mahom ruske i ukrajinske nacionalnosti. Iako su nagađanja o konačnim posledicama ovog rata na našu privredu, cene nekretnina, pa i na sektor zapošljavanja veoma različita, jedna stvar se može precizno utvrditi – prava i obaveze koje naše zakonodavstvo propisuje za strance koji se nađu na našoj teritoriji.
Postupak u potrošačkim sporovima
Jovana Bjelica za Vreme (22.12.2022) - Potrošački spor je hitne prirode, troškovi postupka su svedeni na najmanju moguću meru, što za cilj ima da se poboljša procesni položaj potrošača kao finansijski slabije ugovorne strane; ukoliko stranke u postupku budu “aktivne” i dostave sudu dokaze na prvom ročištu za glavnu raspravu, svoj sporni odnos u prvostepenom postupku pred sudom mogu da reše najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud.
Đorđe Popović za Danas (21.12.2022) - U jeku opštih povećanja svih cena pa i zakupnina sve se češće čuju i mišljenja da je podrška države urgentno potrebna. Međutim, čini se da je jedan vid već propisane mogućnosti države da pruži podršku potpuno zaboravljen.
Uloga javnog tužilaštva u upravnom postupku
Milan Stefanović za Danas (15.12.2022) - Upravni postupak sprovode organi javne uprave kada postupaju u upravnim stvarima, tj. u pojedinačnim situacijama u kojima, neposredno primenjujući zakon i druge propise, pravno ili faktički utiču na položaj stranke, i to najčešće tako što donose upravne akte (rešenja i zaključke).
Nepravilnosti u sprovođenju izvršenja
Branka Žerajić za Vreme (08.12.2022) - Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao jedan od načina sudske kontrole rada javnih izvršitelja (koja je u postupku sprovođenja izvršenja svedena na minimum) predvideo je posebno pravno sredstvo, a to je zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Navedenim pravnim sredstvom stranka i učesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja.
Novi čuvar granica Evrope
Miloš Tasovac i Marko Štambuk za NIN (01.12.2022) - Imajući u vidu da krajnji dosezi memoranduma potpisanog između tri države još uvek nisu poznati, postavlja se pitanje da li će se njime samo ozakoniti faktičko stanje na terenu, te da će ovo "pooštravanje“ granične kontrole samo olakšati mađarskim i austrijskim vlastima da, pod okriljem postignutog dogovora, nastave sa praksom kršenja ljudskih prava.
Kako izgleda zaštita konkurencije na tržištu Srbije?
Ivan Duzlevski za Danas (01.12.2022) - Pravo konkurencije je skup pravnih pravila kojim se obezbeđuje da privredni subjekti koji posluju i takmiče se na slobodnom tržištu ne organičavaju konkurenciju i time onemogućavaju odvijanje normalnih tržišnih tokova po principu optimalne raspodele resursa na osnovu ponude i potražnje. Uporedno pravo konkurencije, osobito komunitarno i američko pravo, ukazuju koliki značaj danas u svetu ima ova grana prava.
Vladimir Živankić za Vreme (01.12.2022) - Radnji izvršenja krivičnog dela, po pravilu, sleduje posledica, a nasuprot tome da bi postojao prekršaj, postojanje konkretne posledice uglavnom nije nužno.
Kako zaštiti potrošače kroz kaznene odredbe?
Vladimir Bošković za Danas (15.11.2022) - Pravo potrošača na pravnu zaštitu je pravo koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom, brojnim zakonima i drugim opštim pravnim aktima i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Šta sve spada u zajedničku imovinu supružnika, a šta ne: Pravni vodič kroz bračnu svojinu
Aleksandra Pravdić za Danas (13.11.2022) - Zajednička svojina bi se mogla definisati kao pravo svojine dva ili više lica (zajedničara) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu određeni, ali su odredivi. To znači da pravo svojine na stvari imaju svi zajedničari kao celina, s tim da su njihovi udeli u pravu svojine neodređeni.
Kako država može pomoći parovima u procesu razvoda braka?
Prilog Radio Televizije Kragujevac (13.12.2022)
Zločin iz mržnje
Milena Vasić za NIN (03.11.2022) - Srbija ne posvećuje dovoljnu pažnju motivu mržnje prilikom izvršenja dela, što nije tek puka međunarodna obaveza koju je Srbija preuzela na sebe, već zaštita osnovnog ljudskog dostojanstva koje je neprikosnoveno.
Da li smo dovoljno bogati da imamo nedovoljno plaćeno pravosuđe?
Dragana Marčetić i Snežana Marjanović za Vreme (10.11.2022) - Sudije, kao intelektualci koji obavljaju izuzetno odgovornu, tešku i društveno korisnu funkciju, ne bi trebalo da imaju zaradu koja je niža od dvostruke prosečne zarade u zemlji. Takvo povećanje, u poređenju sa koristima koje bi ono donelo, sigurno predstavlja odličnu investiciju u dobrobit zemlje i građana.
Ko je javni funkcioner i zašto su autentična tumačenja sporna?
Nemanja Nenadić za Danas (31.10.2022) - Prošlo je godinu i po dana od kada sam pisao na ovom mestu o opasnostima u slučaju da bude usvojen predlog autentičnog tumačenja definicije pojma „javni funkcioner“ u Zakonu o sprečavanju korupcije. O sličnim primerima drugih autentičnih tumačenja na ovom mestu je pisala i sudija Dragana Boljević.
Istopolne zajednice - zašto da/ne?
Milan Marković za Vreme (27.10.2022) - Regulisanje istopolnih zajednica ima pre svega imovinski karakter, odnosno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja lica u istopolnim zajednicama. Ovakvim shvatanjem istopolne zajednice, problem “četiri zida” postaje suštinsko pitanje. Trenutni status lica koja se nalaze u istopolnim zajednicama predstavlja pravnu prazninu, te kao takav predstavlja potencijalni problem za pravosudni sistem.
Subotica: Za sudove je svaki predmet ljudska sudbina – mora li dugo da traje?
Prilog Magliča (26.10.2022) - „Svaki predmet je jedan ljudski događaj, jedna životna situacija, i kao što se neke situacije u životu lakše rešavaju, a neke teže, tako je i u sudskim predmetima. Oni nisu samo statistički podaci i brojevi, nego su i ljudske sudbine“, kaže sudija Osnovnog suda u Subotici Daniel Kovač.
Da li suđenja u Subotici traju dugo?
Prilog Subotica.com (26.10.2022) - U okviru projekta pod nazivom "Otvorena vrata pravosuđa", juče je u subotičkom Osnovnom sudu održana panel diskusija na temu "Zašto suđenja u Srbiji traju dugo?". Iz Osnovnog suda i Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, slažu se da je ovaj događaj bio prilika da se građanima predoči koji sve faktori utiču na dužinu trajanja jednog postupka, uz opasku da je adekvatnije postaviti pitanje - da li suđenja u našem gradu traju dugo?
Dobrodošli u kapitalističku Srbiju
Duško Vuković za Vreme (06.10.2022) - Dogovor među socijalnim partnerima i državom iz 2018. godine da će za četiri godine visina minimalne zarade dostići vrednost minimalne potrošačke korpe, očigledno je još jedna od šarenih laža političke elite kojom ona kupuje vreme i daje obećanja koja ne želi da ispuni, a čemu većina poslodavaca decenijama, pa tako i ovoga puta, daje neizmernu i bezrezervnu podršku.
Ako do štete ili nezgode dođe
Đorđe Popović za NIN (29.09.2022) - Kupili ste automobil, registrovali ga uplativši usput i premiju osiguranja tzv. autoodgovornosti jer suštinski niste ni imali izbora budući da je to osiguranje obavezno. Taj deo nam je svima poznat. Sa druge strane, jednako je važno znati šta treba činiti ako do štete ili nezgode ipak dođe. Kao i svaka druga vrsta osiguranja, odnosi koji nastanu mogu nositi veliki broj kompleksnih pitanja pa ćemo pokušati da vam ovim informativnim tekstom pomognemo u razumevanju vaših osnovnih prava, ali i obaveza u ovim situacijama.
Osnovni sud u Kruševcu realizovao projekat „Otvorena vrata pravosuđa“
Prilog Radio televizije Kruševac (13.10.2022) - Cilj projekta je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Srbiji. Učestvovale su sudije Osnovnog suda u Kruševcu, predstavnici nevladinih organizacija i zainteresovani građani. Projekat „Otvorena vrata pravosuđa“, uz podršku Američke organizacije za međunarodni razvoj, po četvrti put organizuju nevladine organizacije i strukovna udruženja pravosuđa, a ove godine sprovodi se u 15 lokalnih samouprava.
Otvorena vrata pravosuđa po treći put u Ivanjici (VIDEO)
Prilog Infolige - Po treći put u ivanjičkom Osnovnom sudu za građanke i građane organizovana su Otvorena vrata pravosuđa na temu: Koja su prava i obaveze građana pozvanih da svedoče u sudskom postupku?
Poverljivi savetnik najveća novina za sudije
Julijana Mogoš-Živković za Danas (09.09.2022) - Etički odbor Visokog saveta sudstva je stalno radno telo Visokog saveta sudstva. Konstituisan je 15.10.2021. godine. Etički odbor ima sedam članova. Za člana može biti imenovan sudija ili sudija u penziji koji je obavljao sudijsku funkciju najmanje 15 godina i koji nije disciplinski kažnjavan.
Pravo da ćutite
Jovan Milosavljević za NIN (08.09.2022) - Mark Tven je svojevremeno rekao da prava reč može biti efektna, ali nikada nije bila tako efektna kao ćutanje u pravom trenutku. Sa ovom tvrdnjom bi se verovatno složila većina advokata koji u krivičnom postupku učestvuju kao branioci okrivljenih.
Blažo Nedić za Vreme (11.08.2022) - Nakon 50 godina Vrhovni sud SAD ukinuo univerzalno pravo na prekid trudnoće. U sada već čuvenoj odluci od 24. juna 2022. godine u predmetu “Dobs protiv Džeksona” (Dobbs v. Jackson), većinom glasova od 5:4, Vrhovni sud SAD presudio je da Ustav SAD ne garantuje pravo na abortus, čime je preinačen 50-godišnji presedan iz predmeta “Rou v. Vejd”, kojim je isti sud još 1973. godine utvrdio da odredbe o privatnosti, sadržane u 14. amandmanu Ustava SAD, uključuju i pravo svake žene na prekid trudnoće.
Klauzula sa dna ugovora: Zabrana konkurencije u radnom pravu
Milan Marković za Danas (05.08.2022) - Ushićeni činjenicom da zasnivaju radni odnos, većina zaposlenih ne pridaje mnogo važnosti samom tekstu ugovora o radu, naročito ako je u pitanju profesija koja nije značajno obuhvaćena pozitivno-pravnim regulama.
Odmeravanje kazne za osuđena lica
Nikola Nasković za NIN (28.07.2022) - Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 01.12.2019. godine, na snagu je stupila odredba čl. 55a, sa naslovom “višestruki povrat”, kojom je predviđeno da za krivično delo učinjeno sa umišljajem za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine, 2) ako od dana otpuštanja učinoca sa izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina. I dok u pogledu uslova koji bi trebali biti ispunjeni da bi došlo do primene ovog člana u praksi nije bilo većih nedoumica i problema, sa definicijom „polovina raspona propisane kazne“, to nije bio slučaj.
Ko i zašto plaća alimentaciju?
Lazar Borozan za Danas (22.07.2022) - Pravo deteta na izdržavanje (alimentacija), kao jedno od osnovnih postulata zaštite prava deteta, omogućava ekonomsku osnovu koja je neophodna za kvalitetan život i razvoj.
Karijerno napredovanje i degradiranje u srpskoj policiji: Podobni i nepodobni policajci
Miloš Jovanović za Danas (15.07.2022) - Uloga Sektora za ljudske resurse Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je da u policiju zapošljava najbolje kandidate. Takva praksa nije dovoljno zastupljena pošto politički rukovodioci MUP-a i dalje odlučuju ko će biti zaposlen u policiji. Zato je, nažalost, profesionalnost i stručnost zaposlenih u policiji dovedena u pitanje. Zapravo, dešava se narušavanje integriteta policije po hijerarhijskoj strukturi jer se, najpre, po političkoj podobnosti testira ko može biti direktor policije, a takav tretman prolaze i rukovodioci drugih organizacionih jedinica u policiji.
Etički kodeks sudija - šta je i čemu služi?
Julijana Mogoš-Živković za Vreme (14.07.2022) - Sudija treba da bude nezavisan. Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan kako u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, medije, političke partije, druge institucije društva, stranke u postupku, advokate (spoljašnja nezavisnost), tako i u odnosu na druge sudije, predsednike sudova, sudije viših sudskih instanci (unutrašnja nezavisnost).
Marijana Pajvančić za Vreme (07.07.2022) - Postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat? Izlaz može biti ustavna odredba (član 101, stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat jedne trećine poslanika sporan.
(VIDEO) Otvorena vrata pravosuđa – „Zašto se odbacuju krivične prijave“
Televizija Sombor (06.07.2022) „Ovo je peti događaj u Somboru u okviru ovog programa, a 104 ukupno u Srbiji od početka realizacije za poslednje 3 i po godine. Cilj je da promovišemo pozitivne primere i pozitivne aspekte našeg pravosuđa pa su za realizaciju ovih i sličnih aktivnosti inicijalno izabrani 15 osnovnih sudova koji su bili nagrađivani od strane Vrhovnog kasacionog suda za efikasnost u svom radui. Danas, posle 3 i po godine realizacije programa sarađujemo sa preko 60 sudova i tužilaštva svih nadležnosti. Svake nedelje smo u nekom drugom mestu, obrađujemo teme koje su interesantne građanima, a to vidimo po pitanjima koje se postavljaju uglavnom telefonom ili elektronskim putem“, ističe Momčilo Živadinović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Imovina u braku – što je moje, to je tvoje
Marija Pešović za Vreme (30.06.2022) - Imovinskopravni odnosi među bračnim partnerima spadaju u domen najkompleksnijih pravnih pitanja, te uprkos velikom broju detaljnih odredaba koje regulišu imovinskopravne odnose u braku, supružnici imaju slobodu da odluče koji će režim izabrati. Time u slučaju prestanka braka mogu svesti na minimum nepotrebno uplitanje suda i trećih lica u svoje lične porodične odnose.
Da li vlasnik odgovara za obaveze privrednog društva?
Stefan Vlatković za Danas (30.06.2022) - Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti, i osniva se u jednoj od zakonom predviđenih pravnih formi: ortačko i komanditno društvo (društva lica), i društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (društva kapitala).
Važno je zvati se čovek
Dubravka Dmitrović za NIN (16.06.2022) - Da li su etički kodeksi i pravila postupanja u službama samo mrtvo slovo na papiru ili se na njih stalno trebamo dodatno podsećati? Da li nam je zaista toliko teško da uputimo lepu reč i izrazimo podršku i saosećajnost i da u "stranci" koja je pred nama vidimo čoveka i njegovu sudbinu, a ne samo broj predmeta?
Jugpress (09.06.2022) - Zaštita prava na privatnost, kao i časti i ugleda ličnosti, u poslednje vreme se zloupotrebljava tako što se tim povodom pokrene spor, ali i da bi se neki medij pod pritiskom tužbe i eventualne naknade štete primorao da prestane da izveštava o nekoj pojavi, događaju ili ličnosti, izjavila je danas advokatica Jukoma Milena Vasić.
Šta da radite kada se razbolite ili povredite na putovanju?
Đorđe Popović za Danas (07.06.2022) - Zlu ne trebalo. Čuvena izreka koja je kao skrojena za suštinu i svrhu osiguranja: ne prija dodatni trošak na ime premija ali rizik izloženosti značajno većim izdacima ipak može da ublaži tu bol, naravno pod pretpostavkom da u tom slučaju i dobijemo ono što nam sleduje.
Radio Luna (03.06.2022) - Građani imali priliku da kroz dijalog sa predstavnicima pravosuđa, policije i Centra za socijalni rad u Užicu reše dileme koje imaju kao realni ili potencijalni učesnici u više sudskih postupaka koji se tiču sprečavanja nasilja u porodici
Nezavisno mišljenje, na polzu građana
Robert A. Sepi za Vreme (02.06.2022) - Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja se ostvaruje podnošenjem pismenog zahteva organu vlasti. Iako zahtev mora da sadrži naziv organa vlasti, ime, prezime, odnosno naziv i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži, tražilac informacije ne mora navesti razloge za zahtev. Razlog leži u činjenici da se "interes javnosti da zna pretpostavlja u pogledu svih informacija kojima organ javne vlasti raspolaže, osim ako organ vlasti ne dokaže suprotno."
I građani propituju sudije i tužioce, na koja pitanja odgovore ne mogu da dobiju
Radio televizija Srbije (29.05.2022) - Sa ciljem da se pravosuđe približi građanima, u oko 15 gradova i opština u Srbiji sprovodi se projekat "Otvorena vrata pravosuđa". Realizuju ga brojne organizacije civilnog sektora koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije i strukovna udruženja pravosuđa, a podržavaju USAID i Misija OEBS-a u Srbiji. Katarina Golubović iz JUKOM-a je rukovodilac tog projekta i u razgovoru za RTS ističe da je do sada preko milion građana Srbije pratilo razgovor sa sudijama i tužiocima na različite teme. Ukazuje, da se najviše žale na nepredvidljivost sudskog postupka, na sporost, troškove postupka, kao i na advokatske troškove, ali i na transparentnost informacija.
Na putu ka pravosuđu po meri deteta
Jelena Petrović za NIN (26.05.2022) - Praksa pokazuje da dete prestaje da bude dete onog trenutka kada dođe u kontakt sa pravosudnim organima. Tada se posmatra samo kroz prizmu „ludosti“ ili greške, bilo svoje ili svog okruženja. Stigmatizovani su i izloženi predrasudama.
Slaba komunikacija sudija i tužilštva sa građanima
Kristina Kalajdžić za Danas (24.05.2022) - Istraživanje Partnera Srbija pokazalo je veoma nizak stepen komunikacije tužilaštava i sudova sa građanima, a na osnovu analize sadržaja veb-strana ovih institucija.
Debata o besplatnoj pravnoj pomoći: Nedovoljno iskorišćeno pravo
Vranje News (13.05.2022) - Od početka primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u decembru 2019, pa sve do 11. maja ove godine Službi pravne pomoći Gradske uprave u Vranju podneto je 138 pisanih zahteva, a bilo je i oko 1.199 usmenih obraćanja, odnosno zahteva za pružanjem pravne pomoći iz raznih oblasti prava, rekao je rukovodilac ove gradske službe Nenad Stajić, učestvujući u debati sa temom Pravo na besplatnu pravnu pomoć koja je održana u Osnovnom sudu u Vranju.
Ravnoteža između pravde i publiciteta
Gordana Krstić za Vreme (12.05.2022) - Kakvo je vaše misljenje o transparentnosti krivičnog postupka, kredibilitetu pravosuđa i ulozi novinara i njihovom izveštavanju? I šta treba da preteže – bombastična objava ili efikasnost krivičnost postupka i privatnost njegovih učesnika? Pogađaju li i zgražavaju li vas članci o zločinima i da li bi ipak te informacije trebalo ostaviti za one čiji je to posao svakoga dana?
Pravo na besplatnu pravnu pomoć: Tematska otvorena vrata biće održana 12. maja 2022. godine u Vranju
Paragraf (09.05.2022) - Građani i građanke će u četvrtak, 12. maja 2022. godine u terminu od 15:30 - 17:00 časova biti u mogućnosti da čuju izlaganja i postave pitanja sagovornicima na temu: “Pravo na besplatnu pravnu pomoć”.
Zaklela se zemlja raju da se (advokatske) tajne (ne) doznaju
Nenad B. Kovačević za Danas (09.05.2022) - Jedan od prvih susreta sa pojmom tajni svaki građanin ima najpre kroz narodno predanje o Trojanu, caru sa kozjim ušima, koji je svoje berberine koji bi priznavali odnosno otkrivali da car ima kozije uši kažnjavao smrću. Mladi berberin, kao junak narodne priče (prateći savet njegovog majstora kako da postupi zbog nestrpljivosti da zlokobnu tajnu o carskim ušima podeli sa javnošću) iskopao je jamu, zavukao glavu u nju i saopštio poverljive informacije do kojih je došao tokom obavljanje svoje berberske delatnosti.
Tematska otvorena vrata o besplatnoj pravnoj pomoći u Osnovnom sudu u Vranju narednog četvrtka
Vranje News (05.05.2022) - Tematska otvorena vrata sa temom Pravo na besplatnu pravnu pomoć biće održana u četvrtak 12. maja u Osnovnom sudu u Vranju.
Upitan kvalitet rada upravnika stambene zajednice
Nataša Stojadinović za Danas (29.04.2022) - Odredbama važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene zgrade-stana, poslovnog prostora, garaže, garažnog mesta i garažnog boksa. Sve stambene zajednice imaju status pravnog lica i upisuju se u jedinstveni registar stambenih zajednica.
Da li je privatnom tužiocu povređeno pravo
Dušan Dakić za NIN (28.04.2022) - Ukoliko osim određivanja pritvora nije moguće obezbediti prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, onda će sud sasvim sigurno povrediti pravo privatnog tužioca na pravičnu raspravu u razumnom roku pred sudom, što je suprotno odredbi člana 32. Ustava.
Značaj digitalizacije u krivičnom pravu
Ivan Duzlevski za Danas (22.04.2022) - Vanredne posledice po život i rad koje je sa sobom donela pandemija virusa kovid 19 pogodile su sve pravosudne sisteme postavljajući pred njih ozbiljne zadatke i izazove kako dalje funkcionisanje prilagoditi novonastalim okolnostima.
Mali akcionari - pojam i pravna regulativa
Branka Žerajić za Vreme (21.04.2022) - Bez obzira na broj akcija koje poseduju, svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način. Kako je cilj osnivanja privrednog društva sticanje dobiti kroz poslovanje, to je i osnovno pravo akcionara učešće u upravljanju privrednim društvom kroz organe upravljanja, kao i pravo učešća u raspodeli dobiti
Policijsko (ne)postupanje tokom izbora
Marija Pavlović za Vreme (07.04.2022) - Ostalo je još samo nekoliko dana do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora 3. aprila i izborne kampanje su u velikom jeku. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana.
Da li javni tuzilac ima mehanizme da ostvari zadatke koji se od njega ocekuju?
Bojana Savović za Danas (04.04.2022) - Nakon usvajanja ustavnih promena ponovo se otvorilo pitanje poverenja građana u rad pravosuđa. Iako građani imaju pravo da očekuju najviše standarde pravičnog, stručnog i efikasnog procesuiranja, nažalost, u stvarnosti, ta očekivanja se pokazuju kao nerealna.
I pod oružjem pravo ne ćuti
Goran Sandić za NIN (24.03.2022) - Dok pacifisti i optimisti čekaju vreme kada više neće biti ratova, ne treba izgubiti iz vida da ratove još uvek vode ljudska bića koja imaju sposobnost i izbor da i u ratu ostanu humana.
Namirenje potraživanja u slučaju potvrđivanja plana reorganizacije
Tatjana Đurica za Danas (22.03.2022) - Postupak stečaja pokreće se nad onim pravnim licima koja nisu u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze. Naše zakonodavstvo, za razliku od nekih u okruženju, ne poznaje stečaj preduzetnika. Postupak stečaja predstavlja poslednju mogućnost poverilaca da svoja potraživanja namire od preduzeća – stečajnog dužnika. Ali, kako se postupak stečaja može okončati usvajanjem plana reorganizacije poverioci moraju biti upoznati sa posledicama njegovog usvajanja.
Nenad Kovačević za Vreme (10.03.2022) - Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci. Suština pravnih sredstava koja se stavljaju na raspolaganje građanima u vezi sa ćutanjem uprave jeste u pružanju pravne zaštite u slučaju kada organ javne vlasti prosto ne odlučuje o njihovom zahtevu, odnosno bez valjanog razloga ne donese odluku po zahtevu (žalbi) stranke.
Kako pokrenuti upravni spor protiv države
Đorđe Popović za Danas (09.03.2022) - Svi se svakodnevno susrećemo sa upravom: počev od odlaska po izvode, dobijanja rešenja poreske uprave, korišćenja javnih usluga (odnošenje otpada itd.) pa sve do fizičkih radnji nadležnih tela (pregled prostorija, rušenje i slično).
Materijalna istina, šta to beše
Robert Sepi za NIN (03.03.2022) - Javnost je mogla da se upozna sa činjenicom da su u nekim registrima Agencije za privredne registre upisani i podaci koji ne odgovaraju pravnom niti činjeničnom stanju nakon što je predsednik države jednog od direktora javnog preduzeća pozvao da odstupi sa te funkcije. Ispostavilo se da je to nepotrebno s obzirom da mu je mandat odavno istekao.
Ilija Rilaković za Vreme (03.03.2022) - S obzirom na to da porez na kapitalne dobitke gotovo da ne prelazi jedan odsto u strukturi javnih prihoda Srbije, ne iznenađuje to što poreska prijava za kapitalne dobitke od prodaje digitalne imovine nije ažurirana, odnosno što one koje su predate Poreskoj upravi i dalje čekaju na obradu.
Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste
Milan Filipović za NIN (24.02.2022) - Oni koji se zalažu za ljudska prava su izdajnici, plaćenici, lažni ekolozi, fašisti, teroristi, oni koji koče napredak. Manje je govora mržnje prema ugroženim grupama, ali ona buja prema ljudima drugačijeg političkog uverenja.
Biti ili ne biti direktor srpske policije
Miloš Jovanović za Vreme (17.02.2022) - Politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak.
Marina Barbir za Danas (11.02.2022) - Dušanov zakonik iz XIV veka koji bi, da je pisan na engleskom jeziku, bio skoro podjednako značajan kao i Magna carta, propisivao je: "Sve sudije da sude po zakonu, pravo, kako piše u Zakoniku, a ne da sude po strahu od cara", što ukazuje da je suština nezavisnosti sudstva – nepristrasnost sudije.
Fantomske firme na lažnim adresama
Mina Vulić za Danas (04.02.2022) - Poznata situacija, u komšiluku je registrovana kompanija, a imate utisak da nikada niste sreli bilo koga kome je ta kompanija poznata ili za nju radi?
Značaj izmena Ustava za borbu protiv korupcije
Nemanja Nenadić za Danas (21.01.2022) - Ustavna reforma u oblasti pravosuđa ima uglavnom posredan uticaj na borbu protiv korupcije, usled činjenice da se najvećim delom ustavne norme ne primenjuju direktno, već da krajnji efekti zavise od zakonskih rešenja koja tek treba da se napišu.
Presuda bez održanja ročišta u sporu male vrednosti
Dragana Marčetić za Vreme (20.01.2022) - Zakon o parničnom postupku kroz predmetnu normu daje koristan instrument za ubrzanje postupka i rasterećenje sudova u sporovima male vrednosti, što dalje vodi do olakšanog pristupa pravdi za građane, naročito ako se ima u vidu da tzv. maličnjaci predstavljaju najbrojniju vrstu sporova koji se vode pred domaćim sudovima.
Građani ocenili pravosuđe trojkom, najviše veruju notarima
(Politika) Građani Srbije ocenjuju pravosudni sistem sa prosečnom ocenom tri, a najviše poverenja imaju u notare, pokazuje Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu.
Izveštaj o pravosuđu: Građani najviše poverenja imaju u notare
(N1) Građani Srbije ocenjuju pravosudni sistem sa prosečnom ocenom tri, a najviše poverenja imaju u notare, pokazuje Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu.
Izveštaj NVO i USAID: Nisko poverenje građana u pravosudni sistem
(Danas) Među građanima Srbije postoji nisko poverenje u pravosudni sistem, rečeno je danas tokom predstavljanja Izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu, na kojem je radilo 12 nevladinih organizacija, kao i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Zašto treba glasati za izmenu Ustava
Gordana Krstić za Danas (13.01.2022) - Sud i javno tužilaštvo, koji čine pravosudni sistem, dugo godina su izloženi kritici i to u pogledu ustavne i zakonske regulative, institucionalnog, kao i ličnog kapaciteta, ali i uopštenih i paušalnih napada da je pravosuđe u izolaciji, da je podložno političkim uticajima, da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava.
Policija na građanskim protestima_na papiru i u praksi
Bojan Elek za Danas (28.12.2021) - Kraj 2021. godine obeležili su ekološki protesti. Građani su se mirno okupljali tri subote zaredom, blokirajući ključne saobraćajnice u više od 50 gradova Srbije. Postupanje policije tokom, ali i u danima pre protesta i nakon njega, predstavlja razlog za zabrinutost. Ukazaćemo na tri ključna problema iz ugla obaveze države da poštuje i štiti ustavom garantovanu slobodu okupljanja građana Srbije.
Može li poslodavac tražiti od zaposlenog kovid sertifikat
Đorđe Popović za Vreme (23.12.2021) - Ono što je važno da razumemo jeste da su podaci iz kovid sertifikata podaci o zdravstvenom stanju i kao takvi, izrazito osetljivi podaci, oni uživaju visok stepen zaštite prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Ta zaštita je tolika da zakon kaže da je bilo koja obrada zabranjena, osim ako postoji neki od tačno propisanih i usko definisanih izuzetaka iz ovog zakona. Jedan od izuzetaka jeste situacija kada je takva obrada dozvoljena drugim propisom.
Odbrana okrivljenog koji je siromašan
Marija Momčilović za Danas (17.12.2021) - Osnovno pravo okrivljenog u krivičnom postupku je njegovo pravo na odbranu! Odbrana je opravdana i nužna kako u slučaju kada nije, isto tako i kada okrivljeni jeste nesumnjivo kriv. To sprečava nepovoljno postupanje, kao i težu odluku od one koja je predviđena zakonom, prema njemu.
Izmene i dopune zakona o eksproprijaciji - ekspeditivnost ili otimačina
Dragiša Ćalić za Danas (03.12.2021) - Kuk, kuc, ovde država! Izvolite, kako mogu da vam pomognem? Došli smo da kupimo ovaj lepi plac sa kućom. Ali, ja ne želim da prodam, Moraćete, imamo jednog stranog privatnog investitora, hoće nešto da gradi tu, a nama znate novca uvek treba, proglasili smo to javnim interesom. Sve je po zakonu.
Kako interne komunikacije suda utiču na sliku pravosuđa
Andrijana Mitrović za Danas (19.11.2021) - Koliko puta ste iz ličnog okruženja čuli čuveni zaključak da je najteže raditi sa ljudima? I ako radite sa klijentima, verujem da ste na svojoj koži osetili njegovu istinitost.
U Strazbur po pravdu
Goran Sandić za NIN (16.12.2021) - Koliko smo samo puta čuli ono čuveno „Ići ću i u Strazbur ako treba!“? I kada treba i kada ne treba, i kada može i kada ne može. U Strazbur se ide po „pravdu“ i po zadovoljenje i poštovanje svojih ljudskih prava kada ih već vlastita država ne poštuje. Protokol 16 može da doprinese upravo boljem razumevanju ljudskih prava od strane domaćih sudova i bolju zaštitu ljudskih prava poštovanjem standarda Evropskog suda za ljudska prava. Protokolom 16 se pospešuje i produbljuje dijalog između suda u Strazburu i domaćih sudova.
Magnitski zakonodavstvo - nova generacija zakona
prof. dr Stevan Lilić za Vreme (16.12.2021) - Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon.
Kovid sertifikati - nova preventivna mera protiv epidemije
Milan Stefanović za Vreme (12.11.2021) - Pandemija zarazne bolesti COVID-19 je već duže od godinu i po dana nametnula različite mere i ograničenja prava i sloboda, kao i uobičajenog načina života građana, radi zaštite javnog zdravlja. Poslednja od takvih mera u Republici Srbiji su tzv. Kovid propusnice, koje su već primenjene u većem broju drugih država.
Ništa, a ipak nešto, novo
Robert Sepi za NIN (04.11.2021) - Od početka 2021. godine do sada, zaštitni znak rada Narodne skupštine jeste izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Njih, saglasno Ustavu i zakonima, bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva. Sportski posmatrano, rezultat je 25:0 za Narodnu skupštinu koja je svih 25 poena osvojila ’’blokom’’, uz male varijacije.
Sve o legalizaciji divlje gradnje
Marija Pešović za Danas (02.11.2021) - Nelegalna gradnja je problem sa kojim se Srbija bori decenijama unazad. Postoje brojni razlozi koji objašnjavaju ovaj fenomen i svi oni se uglavnom vezuju za socijalne i političke prilike na našim prostorima koje su vladale krajem dvadesetog veka.
Da li je više represije manje represije
Milena Vasić za NIN (28.10.2021) - Početkom oktobra na sajtu Ministarstva pravde osvanuo je Nacrt izmena i dopuna krivičnog zakonika sa rokom javne rasprave u trajanju od 20 dana. Nismo imali prilike da čujemo ministarku pravde, da nas uputi u izmene i razloge izmena zakona i da pozove građane i stručnjake da se uključe u javnu raspravu, već su informaciju o nacrtu mogli pronaći isključivo verni pratioci internet adrese Ministarstva.
Prepreke uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala
Miloš Jovanović za Vreme (28.10.2021) - Položaj policije u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem čelu se nalazi ministar koji je politički funkcioner, u samom startu ograničava redovan rad, a posebno rad u politički osetljivim predmetima. Na taj način se sprečava potencijalno otkrivanje veza između državnih predstavnika i organizovanog kriminala, a upravo otkrivanjem tih veza se može zaključiti da li je borba protiv ove pojave efektivna ili ne.
Dušan B. Kovačević za Danas (27.10.2021) - Javnost u Srbiji je pre nekoliko dana uzburkala vest o tome da je policija u Beogradu uhapsila D. Č. (41), osumnjičenog da je duži period proizvodio mleveni Plazma keks neovlašćeno koristeći tuđi žig.
Prava i obaveze stanara i stanodavca
Đorđe Popović za Danas (19.10.2021) - Imati svoj krov nad glavom je u današnje vreme sve više i više luksuz pa mnogi uzimaju stanove u zakup. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da se u najvećem broju slučajeva ne zaključuju ugovori, pripremili smo tekst sa najvažnijim pravima i obavezama stanara i stanodavaca koja se tada primenjuju poređanih hronološki, prateći redovan tok zakupa.
Društvena solidarnost i obavezna vakcinacija
Dušan Dakić za NIN (07.10.2021) - Dužnost vakcinacije teži legitimnom cilju, zaštiti javnog zdravlja, ali isto tako svako ima pravo da iznese svoje mišljenje i da ga slobodno izražava u demokratskoj pravnoj državi.
Dragana Boljević za Vreme (07.10.2021) - Ustav je uvek odraz društveno-političkog stanja u državi i retko može da udovolji kabinetski idealnim koncepcijama. Sadašnji proces ustavnih promena odlikuje niz posebnosti, pa i ta što je on manje posledica rešenosti, a više iznudice ustavotvorca da unapredi nezavisnost pravosuđa.
Akt o promeni Ustava doraditi argumentima struke
Savo Đurđić za Danas (17.09.2021) - Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, na osnovu predloga svoje radne grupe, 6. 9. 2021. je utvrdio tekst akta o promeni Ustava, kao i tekst Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje.
Niža cena vanknjižnih objekata nosi rizik
dr Žarko Dimitrijević za Vreme (16.09.2021) - Uobičajena situacija u Srbiji jeste da se overavaju ugovori o kupoprodaji neuknjiženih (vanknjižnih) nepokretnosti. - Kako nastaje problem u praksi? - Kako se problem rešava? - Koje su najčešći uzroci dugogodišnjeg nerešavanja problema: nesavesnost, lenjost, neukost ili neki drugi razlog? - Da li isti problem mogu imati vlasnici uknjiženih stanova? - Kako neko može biti siguran da je zaista stekao pravo svojine i da neće upasti u probleme?
Otkaz bez obrazloženja je zabranjen
Đorđe Popović za Danas (08.09.2021) - Reč otkaz postala je mnogima sinonim za jedan bolan trenutak jer tada gubimo sigurne prihode, staž, a nekada i zdravstveno osiguranje.
Politička volja i Velja Nevolja
Bojan Elek za Danas (23.08.2021) - Kada je u oktobru prošle godine predsednik Republike objavio rat protiv mafije na svom Instagram profilu, i nakon što je borba protiv organizovanog kriminala ušla i u ekspoze nove Vlade Srbije, sve je delovalo kao još jedan vešt marketinški potez i malo ko je imao velika očekivanja od svega toga.
Borba protiv korupcije - između želja i stvarnosti
Aleksandar Radosavljević za Vreme (19.08.2021) - Godinama se kao mantra ponavljaju fraze "država objavila rat korupciji" ili "nulta tolerancija prema korupciji". Kako ove fraze lepo zvuče, pogotovo u ušima "običnih" ljudi. Međutim, stvarnost je malo drugačija.
Zašto su sudski predmeti pogodni za medijaciju
Blažo Nedić za Danas (06.08.2021) - Iako je u poslednje dve decenije iniciran niz projekata sa ciljem dodatnog unapređivanja efikasnosti našeg pravosuđa, problem nije u potpunosti rešen, a jedan od uzroka može se tražiti i u činjenici da u našoj zemlji još uvek nisu u dovoljnoj meri zaživeli alternativni mehanizmi rešavanja sporova, pre svih medijacija.
Damjan Mileusnić za NIN (05.08.2021) - Kada se sagledaju neposredni povodi za tužbe protiv aktivista ili novinara, jasno je da su one usmerene na suzbijanje kritika i u budućnosti, odnosno na cenzurisanje istraživačkih novinara i odvraćanje aktivista od daljeg rada u javnom interesu.
Goran Sandić za Vreme (05.08.2021) - Suđenja za ratne zločine su naročito osetljivi procesi, kako za žrtve tako i za širu političku zajednicu. Oko njih se katkad formiraju nacionalni mitovi, a pojedine sudije i tužioci proglašavaju izdajnicima jer je uvek teško prihvatiti nešto što istinski nisi želeo da se dogodi. Svakome je teško da prihvati da su pripadnici njegovog naroda izvršili teške zločine.
Koja su prava građana u odnosu na turističke agencije i letovanja
Đorđe Popović za Danas (30.07.2021) - Koje su to sve informacije koje bi trebalo da znate ukoliko planirate da idete na godišnji odmor preko aranžmana agencije?
Zadržavanje podataka naspram prisluškivanja
Jelena Pejić Nikić za Danas (27.07.2021) - Dok se povodom (ne)zakonitog prisluškivanja nižu skandali iz godine u godinu, manje se zna o specijalnoj meri tajnog prikupljanja podataka koja je prisluškivanju slična i češće se koristi – tzv. pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji, neretko poznatim kao „telefonski listing“.
dr Gordana Vidojković za Vreme (08.07.2021) - Ako mi sudije, kao nosioci pravosudne vlasti, pokažemo individualnu spremnost, rešenost i istrajnost, te složno stanemo u zaštitu osnovnih pravnih načela koja su vekovima izgrađivana, građani će prepoznati našu ispoljenu hrabrost, etičnost, kompetentnost i spremnost pa će nam biti podrška u borbi za uspostavljanjem nezavisnog pravosuđa i vladavinu prava.
Kad građani “uzmu vlast u ruke” hemijskom na referendumu
Goran Sandić za Danas (02.07.2021) - Danas je gotovo nemoguće sabrati sve građane u državi na jednom mestu da izjašnjavanjem neposredno donesu državne odluke, međutim nisu sve odlike neposredne demokratije u potpunosti iščezle.
Problemi u kojima živi pravosuđe (a nije kriv ZPP)
Slađana Pantović za NIN (01.07.2021) - Da li je u interesu građana menjati Zakon ili obezbediti uslove za sprovođenje postojećeg?
O promenama Ustava - ponovo javni muk
Savo Đurđić za Vreme (24.06.2021) - Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu?
Nova funkcija pravosuđa za jači pravni sistem
dr Sanja Strgar za Danas (18.06.2021) - Široko postavljena odredba bi omogućavala da u najširem smislu sudovi ukažu i na društveno štetna ponašanja, uz eventualne statističke podatke, što bi sigurno imalo veću težinu.
Nemanja Rilke za Danas (11.06.2021) - Republika Srbija pozitivnu selekciju (uspostavljen pravičan i transparentan sistem) u izboru sudija u punom obimu namerava da uvede do kraja 2022. godine, te se postavlja pitanje kako se u sadašnjem trenutku vrši izbor sudija i napredovanje sudija.
Snežana Marjanović i Dragana Marčetić za NIN (10.06.2021) - Postavljaju se brojna pitanja, kao na primer da li suđenje na daljinu može obezbediti neposrednost i javnost suđenja (i ako može, kojim sredstvima i načinima), kao i da li postoje materijalne i tehničke mogućnosti da se ovaj model suđenja uvede u naš pravni sistem.
Masovni sporovi - rešenje ili problem?
Nenad B. Kovačević za Danas (04.06.2021) - Parnični postupak se zasniva na postojanju (najčešće) jedne stranke (tužioca) koja pred sudom tvrdi da su njeno pravo ili pravni interes napadnuti time što je neka druga stranka (tuženi) svojim ponašanjem dovela do povrede, osporavanja ili ugrožavanja tih prava, odnosno interesa.
Izmene zakona o parničnom postupku
Milan Filipović za NIN (03.06.2021) - Za nekoga ko je ostao bez posla i prihoda, kao žrtva mobinga, uslovljavanje pokretanja spora plaćanjem nepristupačne sudske takse može biti dovoljan razlog da odustane od zaštite svojih prava.
Alternativne sankcije i potreba za stručnim izveštajima o učiniocu krivičnog dela
dr Olga Tešović za Vreme (03.06.2021) - Bliža i neposrednija saradnja između povereničke službe i suda/javnog tužilaštva kod nas bi u svakom slučaju doprinela širem opsegu izricanja alternativnih sankcija i njihovom kvalitetnijem načinu izvršenja, uz sve benefite koje te sankcije pružaju kako društvu, tako i učiniocu, a bitna pretpostavka navedenom jesu izmene odgovarajućih pravnih normi u cilju pružanja više samostalnosti i nadležnosti povereničkoj službi, posebno u relaciji sa sudom/javnim tužilaštvom.
Kulturna dobra kao plen kriminalaca
Gordana Krstić za Danas (29.05.2021) - U današnje vreme u medijima i među mlađom populacijom raspravlja se sve više o tzv. reality programima, koji se bave životima učesnika u veštačkim uslovima, a većina građana retko posećuje arheološka nalazišta, odlazi u muzeje i galerije na izložbe i u bibliotekama pronalazi štivo za čitanje.
Pravo na život i prekršajna evidencija
Dušan Dakić za Vreme (27.05.2021) - Pravo na život je osnovno ljudsko pravo zaštićeno nacionalnim i međunarodnim propisima, a u smislu Evropske konvencije ono podrazumeva i obavezu države da preduzme sve neophodno kako bi zaštitila živote svih koji su pod njenom nadležnošću.
Ako se struka ne uvaži, promene Ustava – neprihvatljive
Savo Đurđić za Danas (21.05.2021) - Nakon prvog javnog slušanja „Promene Ustava RS u oblasti pravosuđa“ 29.4.2021. u Narodnoj skupštini, o čemu smo pisali u listu Danas, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 6. maja ocenio da je predlog Vlade za promene Ustava podnet od ovlašćenog predlagača i otpočeo zvaničnu proceduru ustavnih promena.
Ilija G. Rilaković za Danas (14.05.2021) -.Poreski problemi sa kojima se kripto zajednica u Srbiji susreće ili će se tek susretati ostali su u senci sukoba koji je nastao između frilensera i Poreske uprave. Naime, da bi regulisala brzo rastuće tržište kripto valuta i porezom zahvatila deo prihoda koje građani ostvare od trgovine, Srbija je krajem 2020. godine donela Zakon o digitalnoj imovini (ZDI) kojim se reguliše tržište kripto valuta i digitalnih tokena.
Dušan Protić za NIN (13.05.2021) - Za većinu tematskih celina, u rasponu od 1 do 5, preovlađuje ocena 3, s tim da je najslabije ocenjena kaznena politika (2), a najbolje praksa javnih beležnika (4).
Gonjenje najtežih slučajeva korupcije u Srbiji
Nemanja Nenadić za Vreme (06.05.2021) - Iako se, na osnovu dugogodišnjeg iskustva, lako može zaključiti da spremnost za otkrivanje i rešavanje slučajeva korupcije na visokom nivou zavisi od vanpravnih elemenata, poput političke podrške (koja bi, paradoksalno, trebalo da dođe upravo od onih koji bi bili potencijalna meta takvih istraga),to ne znači da bi naš sistem za borbu protiv korupcije bio dovoljno dobar, sve i kada bi se ovaj čvor nekako razvezao.
Kako zaštititi žrtve u krivičnom postupku?
Aleksandar Trešnjev za Danas (06.05.2021) - U žiži javnosti se sve češće pojavljuje pitanje da li žrtve krivičnog dela mogu biti zaštićene tokom krivičnog postupka i/ili nakon njegovog okončanja i na koji način.
Zašto je sporno da član strukovnog udruženja bude u VSS?
Renata Pavešković - Nada Đorđević za Danas (16.04.2021) - Sudije u Srbiji su se još 2002. godine izborile za instituciju Saveta sudstva (tadašnji naziv Visoki savet pravosuđa) kao tela koje garantuje i obezbeđuje nezavisnosti i samostalnost sudova i sudija, a koji principi predstavljaju pravo građana svake države.
Da li je srpskom pravosuđu potrebna veštačka inteligencija
Ana Toskić Cvetinović za Vreme (15.04.2021) - Uporedna iskustva govore da veštačka inteligencija u pravosuđu može da ima različite namene- može se koristiti za upravljanje predmetima ili (kao podrška) za donošenje sudskih odluka. Ova prva namena, na primer, odnosi se na upotrebu algoritama koji, nakon podnošenja tužbe, procenjuju kompleksnost predmeta, na osnovu čega se donosi odluka o resursima koje je potrebno predvideti (uključujući i angažman sudskog aparata) da bi predmet bio rešen.
Jasmina Krštenić za Danas (09.04.2021) - Pitanje prava i zdravlja: Kroz kratak prikaz određenih krivičnih dela upoznaćemo se sa tačkama dodira medicinskog i krivičnog prava, postojanjem situacija u kojima ima posla za lekare i pravnike.
Ustav, podela vlasti i nezavisnost sudstva
Savo Đurđić za Vreme (08.04.2021) - Situacije kada su institucionalne i personalne promene, zbog naraslih unutrašnjih protivrečnosti i svesti, bile rezultat angažovanja većeg broja ljudi bez eskalacije nasilja, ređe su u našoj istoriji. Poslednji put 5. oktobra 2000. godine. Nije slučajno što je 2001. doneta odluka da se Sretenje, dan kada je počeo Prvi srpski ustanak. ali i donet prvi liberalni i kratkotrajni Ustav, slavi kao Dan državnosti Srbije. Od tada je prisutan i snažniji trend okretanja vrednostima Evropske unije.
Nemojte ćutati, prijavite nasilnika
Marija Ranđelović za NIN (08.04.2021) - Veliki broj žena u Srbiji veruje da je nasilje nad ženama normalna pojava i smatra da je ono porodična stvar u koju ne treba uključivati državne organe. Zato je važno podizati svest o tome da se osnovna ljudska prava odnose na sve ljude
Zaštita životne sredine u građanskom pravu
Dragana Marčetić - Snežana Marjanović za Danas (02.04.2021) - Poslednjih par godina, zagađenje vazduha u gradovima Srbije postaje tako veliko, da smo često u samom vrhu najzagađenijih društava u svetu.
(Ne)poverenje građana u javno tužilaštvo
Radovan Lazić za Vreme (01.04.2021) - Bez vladavine prava nema demokratskog društva slobodnih građana, a vladavine prava nema bez institucija. Međutim, nije dovoljno samo postojanje institucija, već da one efikasno rade svoj posao. za to im je potrebna nezavisnost.
Društveni angažman službenika države
Nikola Pantelić za Danas (30.03.2021) - Pod društvom podrazumevamo grupu ljudi koja živi zajedno u istoj državi.
Nadežda Vidić za Danas (19.03.2021) - Nerazrešeni spor i učešće u sudskom postupku gotovo uvek izaziva nelagodu i strepnju, pa i strah, čak i kada smo uvereni da smo u pravu.
Kako do efikasnog prekršajnog postupka
Dr Sanja Strgar za Vreme (17.03.2021) - Neefikasnost postupka ima za posledicu opasnost od obezvređivanja rada svih organa koji učestvuju u prekršajnom postupku i, kako je već navedeno, pravne nesigurnosti građana. U takvim slučajevima takođe opada ugled pravosuđa i pravne države.
Kako saslušati veštaka u privrednim sporovima
Slobodan Sremčev za Danas (12.03.2021) - Pred privrednim sudovima u privrednim sporovima veštačenje kao dokazno sredstvo je zastupljeno u velikom broju predmeta. Radi se o veštačenjima u oblastima u kojima sud ne raspolaže stručnim znanjem, najčešće: finansijama, mašinstvu, građevinarstvu, zanatstvu, poljoprivredi, saobraćaju i drugo.
Nada Đorđević za NIN (11.03.2021) - Masovno podnošenje tužbi sa istim činjeničnim i pravnim osnovom nije fenomen novijeg datuma. Očigledno je da je delegacija u ovakvim predmetima celishodna, da će se postupak sprovesti lakše i brže pred sudom prebivališta tužilaca.
Ljiljana Marjanović Andrić za Danas (05.03.2021) - Sadržinu roditeljskog prava čini korpus prava i dužnosti koje roditelji imaju prema svojoj deci.
Ivan Duzlevski za Vreme (04.03.2021) - Bio jednom jedan lav. Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav. Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva… Strašno, strašno
O troškovima prekršajnog postupka
Dušan Milošević za Danas (24.02.2021) - Troškovi prekršajnog postupka su predmet ozbiljnih rasprava u stručnoj javnosti, mada opšti je utisak da zakonodavac ovoj temi nije pristupio temeljno.
Sudije i tužioci prestaju da budu javni funkcioneri?
Nemanja Nenadić za Danas (17.02.2021) - Srbija je počela da uređuje pitanje sukoba interesa javnih funkcionera i uvela obavezu da oni podnose izveštaje o imovini i prihodima za sebe i članove porodice, prijavljuju primljene poklone i drugo od 2004. godine.
Više se veruje korumpiranoj policiji nego (korumpiranom) pravosuđu
Jelena Pejić Nikić za Danas (05.02.2021) - Građani Srbije veruju policiji iako smatraju da je korumpirana, a najmanje poverenja imaju u pravosuđe.
Pravni mehanizmi i problemi u suzbijanju nasilja u porodici
Ivana Milovanović za Danas (29.01.2021) - „Nasilje u porodici predstavlja primenu fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u domaćem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja ili ne.“
Udvaranje, proganjanje i polno uznemiravanje
Nikola Pantelić za Danas (20.01.2021) - Svi smo čuli za izreku da je tanka linija između ljubavi i mržnje.
Veštačenje u prekršajnom postupku
Sanja Strgar za Danas (15.01.2021) - Slobodno se može reći da i danas u javnosti, uključujući i pravničku, postoji podeljeno mišljenje o značaju načela materijalne i formalne istine u sudskom postupku, kao i kojem načelu dati prednost.
Sloboda medija i zaštita građana – gde je granica?
Nataša Stojadinović za Danas (13.01.2021) - Kada u medijima dominantnu ulogu ima tzv. žuta štampa, sklona senzacionalizmu i preterivanju, posebno je važno znati koje su granice slobode izveštavanja, odnosno dokle mediji mogu da zadiru u ličnu sferu pojedinaca.
Koliko je droge potrebno da završite iza rešetaka?
Gordana Krstić za Danas (24.12.2020) - U maju 2019. godine zakonodavac je izmenio tekst Krivičnog zakonika u delu koji uređuje član 246a stav 2 Krivičnog zakonika.
Proaktivna transparentnost u radu sudova
Damjan Mileusnić za danas (21.12.2020) - Građanima koji učestvuju u postupcima pred sudom, kao i široj javnosti neretko su potrebne informacije o radu sudova, poput adrese, kontakt informacija, podataka za plaćanje, nadležnosti suda, podataka o licu zaduženom za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i sl.
Uspesi iz prošlosti u senci izazova
Ana Zdravković za danas (11.12.2020) - Evropska konvencija o ljudskim pravima predstavlja najrazvijeniji međunarodni regionalni instrument zaštite ljudskih prava.
Savo Đurđić za Danas (04.12.2020) - U toku su aktivnosti za izbor pet članova Visokog saveta sudstva (VSS) iz reda sudija.
Sudija, društvene mreže i „mač sa dve oštrice“
Dušan Dakić za Danas (27.11.2020) - Zbog trenutne epidemiološke situacije, sve više vremena provodimo na društvenim mrežama, koje su postale ne samo naš prozor u svet, nego i potreba kroz koju najbrže dolazimo do najnovijih vesti i drugih saznanja.
Alternativne krivične sankcije u sudskoj praksi
Olga Tešović za Danas (20.11.2020) - Uprkos činjenici da su i Tokijskim pravilima Ujedinjenih nacija, i Evropskim pravilima Saveta Evrope date preporuke i smernice državama članicama za razvijanje delotvornih sistema vanzavodskih sankcija, u našoj zemlji je njihova primena retka i nedovoljna.
Da li privremeni poslovi smeju da traju i po nekoliko godina?
Marija Pešović za Danas (13.11.2020) - Zaposlenje je jedno od najvažnijih segmenata života svake odrasle osobe.
Sve nedoumice o razvodu – kako izgleda postupak, koliko košta i koliko traje
Natalija Šolić za Danas (06.11.2020) - Rešili ste da se razvedete.
Tri saveta građanima Srbije za susrete sa policijom
Bojan Elek za Danas (30.10.2020) - Državni organi zaduženi sa sprovođenje zakona u Srbiji sve ga selektivnije sprovode, što je dovelo do prave renesanse građanskog aktivizma u raznim krajevima zemlje.
Sprečavanje nasilja u porodici pravilnom procenom tužioca i policijskog službenika
Jasmina Krštenić za Danas (23.10.2020) - Ne postoji društvo bez nasilja, ali postoje društvena delovanja usmerena na sprečavanje nasilja.
Govor mržnje – naša normalnost
Dušan Pokuševski za Danas (16.10.2020) - Krajem 2018. godine u jednom tabloidu je objavljena vest da je posle kraće svađe čovek nasilno izveo ženu ispred kafića u kojem su bili i ispalio nekoliko metaka u nju.
Zašto pravosudne institucije ne koriste sve svoje nadležnosti?
Savo Đurđić za Danas (09.10.2020) - Sve su očigledniji razlozi za pokretanje argumentovane stručne diskusije o tome da li i zbog čega ustavne institucije u Republici Srbiji generalno, a posebno u oblasti pravosuđa, nedovoljno koriste ili čak opstruišu deo svojih nadležnosti?
„Stupanje na snagu“ i „početak primene“
Nemanja Nenadić za Danas (02.10.2020) - Kada sam na ovom istom mestu, pre više od godinu dana, predstavljao novine i nedostatke Zakona o sprečavanju korupcije, nisam ni slutio da će pasti na testu primene pre nego što je ona uopšte počela.
Klipovi u točkovima umesto podmazane mašine
Bojan Elek za Danas (25.09.2020) - Snimak brutalnog prebijanja mladića u Novom Sadu, koje se dogodilo 24. avgusta, već danima je u centru pažnje javnosti u Srbiji.
Paradoksi prakse Ustavnog suda
Marijana Pajvančić za Danas (18.09.2020) - Osnovna nadležnost Ustavnog suda – zaštita ustavnosti i zakonitosti je u praksi marginalizovana, a zaštita ljudskih prava postala je njegova primarna nadležnost.
Vanbračni partneri – pravo na porodičnu penziju
Dragiša Ćalić za Danas (11.09.2020) - Vanbračni partneri odskoro mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju.
Potrošači vs. izvršitelji: Uska staza zaštite prava potrošača
Dušan Protić za Danas (03.10.2020) - Ovde nije reč o prinudnim iseljenjima i švajcarcima. Reč je o situaciji manje težine, ali pojavno vrlo učestaloj, u kojoj se u nekom momentu nađe veliki broj građana, posebno u većim gradovima:suočavanje sa nemilosrdnim javnim izvršiteljem, povodom duga za komunalne usluge.
Da li je kućni zatvor privilegija samo za „odabrane“?
Dr Gordana Vidojković za Danas (30.08.2020) - Građani u Srbiji su sa dobrim razlogom uznemireni zbog kriminala. Mnogi od njih više nikom ne veruju i sumnjaju da će kaznu zatvora u kućnim uslovima izdržavati samo „odabrani“, javne ličnosti, političari, pevači, sportisti, tajkuni. Zašto je to tako?
Zašto krivična suđenja traju dugo?
Aleksandar Trešnjev za Danas (23.08.2020) - Veliki broj građana je nezadovoljan radom srpskog pravosuđa. Nekada sa pravom, a nekada ne.
Ove godine se menja sudska vlast
Katarina Golubović za Danas (15.08.2020) - Ne postoji čovek koji nije bio upoznat sa tek završenom izbornom kampanjom i izborima poslanika i odbornika.
Šta ako sam oštećen krivičnim delom?
Marija Momčilovic za Danas (07.08.2020) - Da bismo bolje razumeli svoja prava kao oštećenog, najpre je potrebno da razjasnimo i razgraničimo određene pojmove.
Može li sud da bude efikasniji?
Renata Pavešković za Danas (31.07.2020) - Za efektivniji i efikasniji rad suda je od presudnog značaja upravljanje sudskim, odnosno pravosudnim sistemom, a u okviru istog upravljanje učinkom koje predstavlja postupak kojim se uspostavlja zajedničko razumevanje onoga što treba postići na nivou organizacije radi postizanja ciljeva zbog kojih sistem postoji.
Spontana okupljanja u vreme korone
Milan Filipović za Danas (25.07.2020) - U redovnim okolnostima građani imaju pravo da se spontano okupe kako bi negodovali povodom izjave javnog funkcionera.
Korona i pristup informacijama
Nemanja Nenadić za Danas (17.07.2020) - Ustavno „pravo na obaveštenost“ (član 51), i zakonsko pravo na pristup informacijama od javnog značaja, koje imamo već šesnaest godina, malo kada su bili toliko važni kao ovih meseci.
Šta učiniti ako se zateknete na mestu izvršenja krivičnog dela
Aleksandar Trešnjev za Danas (10.07.2020) - Malo ljudi ima priliku da se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela, ali ako se ipak zateknete, kasno je da tek tada počnete da razmišljate šta treba da radite.
Katarina Grga za Danas (02.07.2020) - Arbitraža predstavlja jedan od alternativnih načina rešavanja sporova koji zbog svoje efikasnosti postaje sve popularniji u svetu.
Zašto VSS nema primedbi na nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23?
Savo Đurđić za Danas (26.06.2020) - Pandemija virusa kovid 19 zbog koje je u našoj zemlji bilo uvedeno vanredno stanje je, uz opšte pozitivnu stručnu interakciju i solidarnost sa ugroženima, mnoge od nas dovela u priliku da iz različitih uglova sagledavamo lične, profesionalne, pa i šire društvene i političke prilike.
Sudska zaštita u slučajevima masovnih povreda prava
prof. dr Nevena Petrušić za Danas (22.06.2020) - Kompanija za distribuciju električne energije potrošačima je obračunavala utrošak električne energije po ceni većoj od cene utvrđene tarifom.
Video medijacija – šansa za efikasno rešavanje sporova
Blažo Nedić za Danas (13.05.2020) - Godine 2020. svet oko nas nepovratno se promenio.
Koji je posao javnog tužilaštva?
Svetlana Nenadić za Danas (05.06.2020) - Retko ko proživi život, a da nikada nije imao posla sa sudom.
Da li je sporna legalnost predstojećih izbora?
Marijana Pajvančić za Danas (29.05.2020) - U Srbiji se nastavljaju izborne aktivnosti prekinute nakon proglašenja vanrednog stanja.
Sloboda izražavanja ili ugrožavanje sigurnosti na društvenim mrežama
Milena Vasić za Danas (22.05.2020) - „Sve ću vas poklati… i sve po kući u ženskoj obući od kolevke i kreveca pa do ispod zemlje.“
Nada Đorđević za Danas (15.05.2020) - „Ovde je potrebno da trčiš koliko god možeš da bi ostala na istom mestu. Ukoliko želiš negde da stigneš, moraš da trčiš bar duplo brže od toga!“.
Izborna kampanja i vanredno stanje
Nemanja Nenadić za Danas (08.05.2020) - Taman što smo posle osam godina dobili jedne parlamentarne izbore koji su raspisani kao redovni, prošla je samo jedna nedelja kampanje do uvođenja vanrednog stanja.
Upravljanje vanrednim situacijama - sistem za neko drugo vreme
Vladimir Erceg za Danas (29.04.2020) - Uvedene mere protiv aktuelne epidemije su se mogle sprovesti i bez proglašenja vanrednog stanja, što je već struka istakla.
Moj radnopravni položaj u vanrednom stanju
Teodora Tomić za Danas (23.04.2020) - Skoro mesec dana od proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije i donošenja Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, čini se da su se strasti, donekle, stišale u pogledu statusa zaposlenih, koji je u prvim nedeljama bio neizvestan i haotičan.
Saša Đorđević za Danas (16.04.2020) - Pekićevo Besnilo, Kamijeva Kuga ili Saramagovo Slepilo govore o istovremenoj borbi ljudi protiv zlokobnih virusa i demona čovekove mračne prirode koji plaše dostojanstvo i solidarnost.
Teodora Tomić za Danas (13.04.2020) - Odlukom Vlade Republike Srbije o proglašenju vanrednog stanja i propisivanjem niza mera u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti kovid-19, izazvane korona virusom, građanima su nametnute brojne obaveze i ograničen im je niz ljudskih prava.
Ljudska prava u vreme pandmije
Ana Toskić Cvetinović za Danas (05.04.2020) - Čitava planeta trenutno deli iste brige u vezi pandemije virusa COVID-19, pa se čini se da smo danas, u vreme opšte izolacije, više nego ikada povezani sa ostatkom sveta
Savo Djurđić za Danas (28.03.2020) - Dana 15. marta 2020. godine predsednik Republike Srbije, predsednica Narodne skupštine i predsednica Vlade Republike Srbije…
Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu
Pogledajte rezultate našeg prvog istraživanja o stanju u pravosuđu, tačnije kako su građani ocenili pravosuđe.
Debata - zašto suđenja dugo traju: Između početka i kraja je nepoverenje
Tokom trajanja jednog sudskog postupka postoje različiti faktori koji dovode do toga da neki predmet traje duže, a neki kraće; trajanje zavisi od vrsta spora, od toga koliko je određeni postupak složen, šta se tužbenim zahtevom traži i od ponašanja samih stranaka u postupku.
O dužini sudskih postupaka na forumu u Leskovcu
Zbog čega suđenja dugo traju, tema je o kojoj će zaposleni Osnovnog suda u Leskovcu, ali i predstavnici udruženja razgovarati sa građanima.
Održana Tematska otvorena vrata "Zašto suđenja dugo traju" u Somboru
U prostorijama Osnovnog suda u Somboru 7.10.2019. godine održana su još jedna u nizu Tematska otvorena vrata na temu Zašto suđenja dugo traju.
U zrenjaninskom Osnovnom sudu održan otvoreni forum na temu „Zašto suđenja dugo traju?“
Nakon Ivanjice, Novog Sada i Niša, u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom i Osnovnim sudom u Zrenjaninu, grad Zrenjanin je bio domaćin otvorenog foruma za diskusiju sa građanima.
“Tematska otvorena vrata u Kragujevcu – Zašto suđenja dugo traju”
Osnovni sud u Kragujevcu otvorio je 12. septembra svoja vrata za građane, predstavnike civilnog sektora, medije, zaposlene i stručnjake u pravosuđu.
Diskusija u Osnovnom sudu u Novom Sadu: Zašto suđenja dugo traju?
U novosadskom Osnovnom sudu prekjuče je organizovana diskusija na aktuelnu temu: Zašto suđenja dugo traju, u okviru projekta “Otvorena vrata pravosuđa”.
