Najave događaja

Najave događaja

Izvor fotografije: Towfiqu Barbhuiya / Unsplash

 

 

 

Prosečna zarada u Srbiji dostigla 1.000 evra.

 

Da bi mogli od svojih prosečnih zarada da zadovolje sve zakonske obaveze, zaposleni i članovi njihovih porodica u Srbiji već decenijama su gladni i žedni.

 

Ne moramo da čekamo 2025. godinu, zarade su već u novembru prošle premašile 900 evra, tačnije po podacima Republičkog zavoda za statistiku za taj mesec prosečna zarada zaposlenih u Srbiji iznosila je 108.001 dinara što je po srednjem kursu bilo 920 evra. Ali tu nije kraj „lepim“ vestima za prosečnog zaposlenog u zemlji, jer imamo novije i svežije podatke da je zarada dosegla do 983 evra u decembru, za malo hiljadarka evra, odnosno 115.315 dinara, a u januaru se neznatno smanjila na 974 evra, odnosno 114.228 dinara. Sve u svemu dostigli smo pre roka željeni cilj!


Navedeno  je tačno i nesporno, samo ima jedna "mala" začkoljica, jer je reč o prosečnoj bruto zaradi zaposlenog u Srbiji, pa je, za recimo januarsku zaradu na ime poreza i socijalnih doprinosao zaposleni državi izdvojio 31.459 dinara ili 269 evra. Preostalih 705 evra ili 82.769 dinara je uplaćeno na tekući račun zaposlenog kao njegova neto zarada, što je, priznaćemo daleko ispod zacrtanog iznosa od hiljadu evra.


Zašto nam političari obećavaju zarade od hiljadu evra za nekoliko godina kad smo ih već krajem 2022. dostigli? Zašto se u Srbiji prevashodno misli na neto iznose zarada, a ne, ako želimo da se istinski sa drugima upoređujemo, a pre svega sa evropskim zemljama, na bruto zaradu?

 

A stvar je jednostavna – treba da govorimo samo o zaradi koju definiše Zakon o radu i pod kojom podrazumeva zaradu koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.


Sigurno da je jedan od glavnih razloga taj što politička elita, manipulišući, ne želi da imamo svest i saznanje kolika nam je upravo zarada, a nadasve, koliko kao zaposleni izdvajamo novca državi na ime svog rada, truda i znanja. Tada bi morali da kažu, i političari na republičkom i na lokalnom nivou, kako upravljaju i šta rade sa preko 2 milijarde evra pristiglih godišnje na ime poreza na zarade ili kako upravljaju sa preko 7 milijardi evra, takođe na godišnjem nivou, uplaćenih u fondove penzionog, zdravstvenog i osiguranja u slučaju nezaposlenosti (doprinos za nezaposlenost izdvajaju samo zaposleni, a poslodavce je država unazad već nekoliko godina oslobodila obaveze uplate na njihov račun, što je retkost u Evropi).


Moj sindikalni savet - obavezno pogledajte na svojim isplatnim listićima (ukoliko vam ih redovno dostavljaju i što je zakonska obaveza svih poslodavaca prema zaposlenima) koliko vam je zarada oporezovana. To su vaše zarađene pare, i svakako da treba da znate koliko vam od zarade država uzima na ime poreza i doprinosa. Ali i da se upitate da li je recimo taj porez veliki, da li je visina poreza pravično opredeljena u odnosu na vašu ekonomsku snagu – u krajnjem, da li država mora toliko da vam uzme, a da vam za egzistencijalne troškove, poput hrane, odevanja, stanovanja, grejanja i svih drugih životnih potreba preostane veoma malo.


Očigledno da se današnja politička elita, oslobođena bilo kakve ideologije, ne može smatrati prosvetiteljski nastrojenom, ali, da se suprotno, sve prisutnom narativu o brizi za standardom najugroženijih, u praksi vodi superhikovskim motom "uzeti od siromašnih da bih dao bogatima", je činjenica koju ne želi da prizna niti da je javnost još neko vreme prepozna.


Jer, kako onima koji su već decenijama u najtežoj poziciji, a to su zaposleni koji primaju minimalnu zaradu - koja će u ovoj godini prosečno iznositi 54.000 dinara - reći da će im njihova država na ime poreza i doprinosa svakog meseca uzeti 14.000 dinara, oko 120 evra? Sa 40.000 dinara što će im na računu ostati, mogu samo da plaču, a sa onim što im je država kroz propisano sledovanje hrane i bezalkoholnih pića „obezbedila“ - da ostanu gladni i žedni. Ista ta država koja im uzima 14.000 dinara na ime njihovog rada im "preporučuje" da je decilitar dnevno tečnosti dovoljno po članu domaćinstva za njihovu egzistenciju i "zdrav" život.  Kroz sastav minimalne potrošačke korpe, država se već godinama već rukovodi računicom da je svakom članu tročlanog domaćinstva za egzistenciju dovoljno da dnevno potroši 2,2 evra ili 262 dinara.


Upoređujući se sa drugim državama, neke evropske nemaju minimalnu zaradu, ali one koje imaju ne oporezuju svoje građane koji su na minimalcu. U Nemačkoj je minimalna bruto plata oko 1.900 evra, ni centom nemačka država ne oporezuje taj iznos. Doduše, na taj iznos samo se plaćaju socijalni doprinosi, ali ipak zaposleni ima zaradu koja je iznad 1.500 evra čime svakako može da podmiri troškove hrane i stanovanja.


Stanislav Ježi Lec, poljski satiričar, svojevremeno je napisao aforizam: „Nekad je građanin gurao novac u čarapu, a danas je bos“, koji najprikladnije opisuje stanje u našem društvu poslednjih decenija.

        
  
    

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga