Šta znači ako ste dovedeni u policijsku stanicu da biste na kraju dobili prekršajnu prijavu? Niste zadržani, niste bili u pritvoru.

U proteklih godinu dana, često smo u medijima i na društvenim mrežama nailazili na snimke i informacije o građanima koje policija odvodi u stanicu. Neretko su se ti slučajevi opisivali kao „hapšenja“, „pritvori“ ili „zadržavanja“, iako je u većini slučajeva reč zapravo bila o primeni policiskog ovlašćenja, tzv. dovođenje lica. Ova razlika nije samo terminološka, i upravo zato se ovom temom bavimo - da razjasnimo šta znači status dovedenog lica, u kojim okolnostima policija može da vas dovede u policijsku stanicu i šta treba da znate ako se nađete u takvoj situaciji. Zbog obimnosti situacija i pravila koja ovaj status obuhvata, u ovom tekstu usmerićemo se na dovođenje lica u policijsku stanicu usled učinjenog prekršaja, kao verovatno najčešći primer dovođenja u proteklom periodu.

 

Lica koja su bila dovedena u policijsku stanicu najčešće su tamo kratko boravila, do nekoliko sati, i najčešće bi prvo bila identifikovana putem lične isprave i ispraćena uz prekršajne prijave. Zašto je policija u tim situacijama dovodila građane pitanje je na koje se može odgovoriti samo u svakom konkretnom slučaju, u odnosu na zakonski osnov za primenu ove mere u datim okolnostima.

 

 

Kada policija može da primeni ovlašćenje i dovede lice u stanicu?

 

Prema Zakonu o policiji i Zakonu o prekršajima, policija može da dovede lice u sledećim situacijama:

• kada je potrebno utvrditi ili proveriti identitet;

• ako se radi o licu za kojim se traga;

• ako lice treba da bude zadržano u skladu sa zakonom;

• ako nema prebivalište ili boravište;

• ako postoji opasnost da će odlaskom u inostranstvo izbeći odgovornost za prekršaj, a reč je o prekršaju za koji se ne može izdati prekršajni nalog;

• ako se dovođenjem sprečava nastavljanje prekršaja ili postoji opasnost da će lice odmah ponovo učiniti prekršaj ili izbeći postupak.

 

 

Zadržavanje u policijskoj stanici

 

Osim mere dovođenja, policijski službenik može odrediti i meru zadržavanja lica koje je zatečeno u vršenju prekršaja, a ne može se odmah privesti sudu. To je moguće ako postoji sumnja da će lice pobeći ili ako postoji opasnost da će nastaviti sa izvršenjem prekršaja. U tom slučaju policija može zadržati lice najduže 24 časa. O pravima zadržanih lica već smo govorili u tekstu – Prvih 48 sati u policijskoj stanici.

 

U primerima koje smo prethodnih meseci mogli da vidimo, policija je u većem broju slučajeva primenjivala meru dovođenja u policijsku stanicu, uzimala je podatke i podnosila prekršajne prijave u redovnom postupku. U manjem broju slučajeva primenjivana je i mera zadržavanja (zadrzavanje lica u policijskoj stanici do 24h usled učinjenog prekršaja), gde su lica bila zadržavana do saslušanja pred prekršajnim sudijom.

 

 

Kako da znam koji je moj status, da li sam doveden ili zadržan?

 

Status dovedenog lica imate ukoliko ne možete slobodno da napustite policijsku stanicu, kao što u nju niste ni došli svojom voljom, ali vam nije uručeno rešenje o zadržavanju i niste smešteni u posebne prostorije namenjene zadržanim licima u policijskim stanicama koje obično imaju krevet, jastuk i posteljinu. Pored toga, odmah po pozivu policije da krenete sa njima treba da vam se saopšte prava i ista uruče u pisanoj formi na obrascu gde će pisati „prava dovedenog lica“ ili „prava zadržanog lica“, u zavisnosti od vašeg statusa, odnosno od ovlašćenja koje je policija prema vama primenila.

 

 

Koja su moja prava kao dovedenog lica?

 

Osim prava da odmah na licu mesta budete obavešteni o razlozima dovođenja, po pravilu ćete odmah dobiti i pisani primerak obaveštenja o pravima dovedenog lica, u kojem su sva prava jasno i taksativno navedena. Pored prava da budete poučeni da niste dužni ništa da izjavite, kao i da sve što izjavite može biti u zakonom propisanom postupku upotrebljeno protiv vas kao dokaz, posebno su važna i sledeća prava:

• pravo da odmah obavestite blisko lice o tome da ste dovedeni

• pravo da pozovete svog advokata

• pravo da vas pregleda (izabrani) lekar

 

Ukoliko stupite u kontakt sa svojim advokatom, veliki deo brige i neizvesnosti prestaje, jer advokat od tog trenutka preuzima zaštitu vaših prava. Međutim, ako vam se ostvarivanje ovih prava odlaže ili ako nemate svog advokata, važno je da znate koja su vam ostala prava i da na njima istrajavate. Upravo to poznavanje i insistiranje može biti ključno za sprečavanje zloupotreba, ali i za kasniju zaštitu vaših prava pred nadležnim institucijama.

 

 

Pravo na lekarski pregled kao posebno znacajno pravo u slucaju vidljivih povreda

 

Posebno je značajno da znate da imate pravo da zahtevate pregled lekara koga sami navedete, a policija je dužna da ga pozove. Ovo pravo ima izuzetnu važnost u situacijama kada postoji sumnja da bi uobičajeni lekarski pregled mogao biti nepotpun, odnosno da ne bi bile precizno unete vaše izjave o načinu nastanka povreda, da lekar iste ne fotografise, ne opise u dovoljnoj meri koja je potrebna radi identifikacije nastanka povreda, ili ako strahujete da bi opis povreda mogao biti umanjen. Pregled od strane izabranog lekara u takvim okolnostima može biti ključni dokaz u postupku koji kasnije pokrećete protiv policijskog službenika koji je primenio nedozvoljenu silu.

 

 

Šta mogu da uradim ako policija ne postupa u skladu sa zakonom i ne poštuje moja prava?

 

U redovnim okolnostima, ova prava se uglavnom primenjuju – negde u potpunosti, negde otežano, ali ipak postoje u praksi. Međutim, u vanrednim okolnostima kojima svedočimo u poslednjih godinu dana, sve češće se mogu čuti svedočenja građana koji nisu znali u kom su pravnom statusu dok su boravili u policijskoj stanici, koji su pušteni bez ikakvog pisanog traga, ili koji nisu imali priliku da pozovu advokata niti da obaveste porodicu gde se nalaze. Poznavanje svojih prava, iako samo po sebi možda ne znači da ćete ih odmah moći ostvariti, i dalje je od presudnog značaja. Ako ih zatražite, šaljete jasan signal da znate svoja prava i da ćete, po izlasku iz policije ili kontaktiranju advokata, moći da podnesete pritužbu na rad policijskih službenika ili, ukoliko je došlo do povrede prava, da pokrenete odgovarajući sudski postupak. Drugim rečima, čak i kada vam se čini da nema svrhe, svako insistiranje na svojim pravima predstavlja prvi korak ka njihovoj zaštiti.

 

Tačno je da ne možete neposredno sprečiti policiju u nezakonitom postupanju. Ipak, važno je da se vi u svakoj situaciji ponašate u skladu sa zakonom. Policija ima zakonom ograničena ovlašćenja, koja ne sme primenjivati mimo zakona niti ih prekoračiti. Vaše nezakonito postupanje, s druge strane, uglavnom neće biti opravdano čak i ako primetite da policija ne postupa u svemu prema pravilima (na primer, odbijanje da se legitimišete policijskom službeniku kada je očigledno da je reč o službenom licu MUP-a koje na unifirmi nema baš sva potrebna obeležja i sl). Na vama je da, koliko ste u mogućnosti, prikupite dokaze o nepoštovanju vaših prava i nezakonitom postupanju policije, te da nakon izlaska iz stanice pokrenete odgovarajuće postupke (krivični, parnični, postupak unutar MUP-a..).