Besplatna pravna pomoć – nesklad zakonskog prava i usluga koje su dostupne u realnosti

Razumevanje pojmova - šta znači rodno zasnovano nasilje?

 

Iako su direktni udarci, prebijanje, davljenje ili korišćenje oružja često najočigledniji oblik nasilja jer ostavljaju fizičke posledice, nasilje nad ženama obuhvata i seksualne, psihološke i ekonomske povrede, uključujući pretnje, prinudu i lišavanje slobode. Štetna društvena pravila mogu učiti dečake da muškarci treba da budu dominantni nad devojčicama, odnosno ženama, i da ih kontrolišu. Nasilje je, nažalost, jedan od najgorih oblika zloupotrebe moći i kontrole. Takođe, muško nasilje nad ženama nazivamo rodno zasnovanim nasiljem jer je usmereno protiv žene upravo zato što je žena. Najčešće govorimo o nasilju nad ženama jer nesrazmerno pogađa žene u odnosu na muškarce, upravo zbog štetnih društvenih normi. I sve ovo je definisano u zakonima koji služe da zaštite žrtve i kazne nasilnike.

 

 

Ako si preživela nasilje - tvoje iskustvo je prepoznato u zakonima i međunarodnim standardima

 

Istanbulska konvencija[1], koju je Republika Srbija ratifikovala i dužna da je sprovodi direktno kao svaki drugi zakon u našoj zemlji, predstavlja pravni akt visokih standarda u zaštiti od nasilja. Ova konvencija jasno definiše nasilje nad ženama i nasilje u porodici kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije. Nasilje u porodici obuhvata sve oblike nasilja između supružnika ili partnera, bez obzira na to da li žive zajedno.

 

Drugim rečima - ako si preživela nasilje, tvoje iskustvo je prepoznato u zakonima i međunarodnim standardima. Nisi sama i nisi nevidljiva.

 

 

Zašto je besplatna pravna pomoć ključna?

 

Pravna pomoć nije luksuz, već pravo. Ona ti omogućava da znaš šta ti je na raspolaganju, da podneseš zahtev, i da pokreneš odgovarajući postupak pred nadležnim institucijama. Kada si žrtva nasilja, pravna podrška je jednako važna kao i psihološka ili socijalna. Ona ti daje sigurnost da nisi sama pred institucijama i da imaš nekoga ko razume zakonske procedure i može da ti pomogne da ih savladaš, kako bi se zaštitila od nasilja.

 

 

Sistem nije razvijen, ali imamo pravo da tražimo pravnu pomoć

 

Prema zvaničnim podacima, Ministarstvo unutrašnjih poslova je zabeležilo između 27.000 i 28.000 prijava nasilja u porodici u 2023. i 2024. godini, dok je Ministarstvo pravde izvestilo da je (samo!) 486 žrtava dobilo besplatnu pravnu pomoć u 2023. godini, prema poslednjem dostupnom izveštaju. Ovaj broj pokazuje da je (rekordno minimalno!!!) 0,2% žena koje su tokom prethodne godine doživele fizičko, seksualno ili psihološko nasilje, dobilo uslugu besplatne pravne pomoći u našoj zemlji.

 

Iako su žene sa iskustvom nasilja zapravo među kategorijama koje najčešće ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć u Republici Srbiji, veliki broj građanki takođe nije informisan o svojim pravima ili su obeshrabrene da pokreću postupke, a statistike o broju žena koje su tražile besplatnu pravnu pomoć, odnosno o broju odbijenih zahteva, nisu dostupne. Sve ovo jasno pokazuje da sistem još nije dovoljno razvijen i da država ne ispunjava u potpunosti obaveze koje je preuzela ratifikacijom Istanbulske konvencije.

 

Iako podaci deluju obeshrabrujuće, to ne znači da građani i građanke naše zemlje nemaju pravo da traže pomoć. Naprotiv - svaka žena koja se obrati za besplatnu pravnu pomoć pokazuje da sistem mora da se menja i da se ovo pravo mora učiniti dostupnim.

 

 

Zašto je pomoć nedostupna?

 

Između ostalog, član 22 Istanbulske konvencije obavezuje državu da obezbedi specijalizovane pravne usluge za žene žrtve nasilja. Međutim, u Srbiji one nisu uspostavljene. Besplatna pravna pomoć koju organizuju lokalne samouprave nije specijalizovana za rad sa ženama koje su preživele nasilje. Specijalizovane ženske organizacije, iako registrovane za pružanje besplatne pravne pomoći, mogu da pruže samo osnovnu podršku – informacije i pomoć pri popunjavanju formulara. Postojeći Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći stručnim organizacijama ne dozvoljava da refundiraju troškove iz javnog budžeta, pa se njihovi servisi oslanjaju na donacije i pro bono rad. Time se održivost ovih specijalizovanih servisa ugrožava, a žene ostaju bez adekvatne zaštite.

 

 

Rešenja koja predlaže Udruženje Fenomena

 

Stručnjaci i organizacije koje se bave zaštitom žena predlažu nekoliko ključnih izmena. Prva je da se specijalizovanim ženskim organizacijama omogući da postanu ravnopravni pružaoci besplatne pravne pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Druga je da se ovim udruženjima obezbedi refundacija troškova iz javnog budžeta, kako bi se osigurala održivost usluga. Treća je da se svi oblici rodno zasnovanog nasilja izjednače sa nasiljem u porodici, kako bi besplatna pravna pomoć bila dostupna svim žrtvama, bez obzira na njihov materijalni status.

 

 

Kako ipak koristiti dostupnu podršku za žrtve i besplatnu pravnu pomoć?

 

U Srbiji postoji skoro 30 ženskih organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama i devojkama[2] koje su preživele muško nasilje i dostupne su za vaš poziv, bez obzira da li ste osoba koja preživljava nasilje ili znate nekoga koga biste želeli da podržite, a ne znate tačno kako. Na teritoriji cele zemlje, dostupan je i feministički SOS telefon Saveza ženskih organizacija 0800 300 339 – radno vreme SOS telefona je svakog radnog dana od 12 do 16 časova. Za pravne informacije o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć i zakonima koji se odnose na zaštitu od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja posetite sajt Udruženja Fenomena https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/ Takođe, možete se obratiti Komitetu pravnika za ljudska prava - YUCOM, putem online formulara za besplatnu pravnu pomoć koji je dostupan na sledećem linku - https://yucom.org.rs/bpp_nov/

 

-------------------

 

(U blogu su, između ostalog, korišćene informacije iz izveštaja Udruženja Fenomena o nadgledanju sprovođenja Istanbulske konvencije koji je objavio GREVIO na sajtu Saveta Evrope)