Najave događaja

architecture-33601151920.jpg

Evropski standardi u pravosuđu

Julijana Mogoš-Živković - sutkinja Osnovnog suda u Negotinu

 

 

Stalno čujemo na televiziji i čitamo u štampi da su određeni zakoni u skladu sa evropskim standardima, ili da nisu u skladu sa evropskim standardima ili da treba da se usklade sa evropskim standardima.

 

Šta su evropski standardi u pravosuđu?

Ko ih donosi?

Zašto su evropski standardi u pravosuđu važni za Srbiju?

 

Evropski standardi u pravosuđu su pravila koja koja se odnose na organizaciju pravosudnih sistema nastala dugotrajnom demokratskom praksom koja je zajednička pravna tekovina demokratskih država.

 

Predstavljaju zajedničko političko, ideološko i pravno nasleđe evropskih država. Cilj im je uspostavljanje VLADAVINE PRAVA i ZAŠTITA LjUDSKIH PRAVA.

 

 

Ko formuliše evropske standarde u pravosuđu?

 

Evropske standarde u pravosuđu formulišu:

  • Savet Evrope preko:
    • Komiteta ministara Saveta Evrope
    • Evropskog suda za ljudska prava
    • Venecijanske komisije
    • Konsultativnog veća evropskih sudija
    • Konsultativnog veća evropskih tužilaca
    • Evropska unija preko Evropske mreže pravosudnih saveta
  • Evropsko udruženje sudija i Međunarodno udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode MEDEL
  • Evropski pravosudni standardi su neodvojivi od međunarodnih standarda koje formulišu i tela Organizacije Ujedinjenih nacija.

 

Šta su evropski standardi u pravosuđu?

 

Osnovni evropski standard u pravosuđu ili standard nad standardima je NEZAVISNOST SUDSTVA.

 

Nezavisnost sudstva znači nezavisnost od političkog mešanja izvršne i zakonodavne vlasti u pravosuđe (spoljašnja nezavisnost). (U evropskim demokratskim državama vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku). Postoji podela vlasti.

 

 

Šta je to NEZAVISNOST sudstva?

 

Pravosuđe mora biti nezavisno i da slučajeve rešava nepristrasno, na osnovu činjenica i u skladu sa zakonom, bez ograničenja, nedozvoljenih uticaja, pritisaka, podsticaja, pretnji, uplitanja bili koga i iz bilo kojih razloga.

 

Pravosuđe mora biti nezavisno od spoljnih uticaja (spoljašnja nezavisnost) pre svega od uticaja zakonodavne i izvršne vlasti, ali i drugih uticaja (političara, moćnika, ...), a mora biti nezavisno i od uticaja unutar sebe (interna nezavisnost), od viših sudskih instanci, predsednika suda i drugo.

 

Preko nezavisnog pravosuđa obezbeđuje se VLADAVINA PRAVA. Ona podrazumeva ograničenje vlasti države pravilima koja postoje u ustavu i zakonima koja isključuju koncentraciju vlasti na jednom mestu, samovolju vlasti ili zadiranje u oblast ljudskih i građanskih sloboda i prava, podložnost države i pojedinaca objektivnom pravu – odgovarajuće procedure (legalnost) ali i legitimitet (vrednosti pre svega demokratske i pravne vrednosti).

 

 

Zašto je nezavisnost pravosuđa važna za nas, za građane?

 

 

Zato što je svrha nezavisnosti da svakom licu jemči osnovno pravo da se u njegovom predmetu odluka donese na pravičnom suđenju, isključivo na zakonskim osnovama i bez neprimerenog uticaja.

 

Pravosuđe mora biti u CELINI NEZAVISNO, ali i sudije POJEDINAČNO moraju biti nezavisne, čime se jedino obezbeđuje vladavina prava.

 

Nezavisan sudija ima slobodu da nepristrasno, u skladu sa zakonom i svojim tumačenjem činjenica, donese odluku u predmetu. Tako se obezbeđuje da niko izvan sudstva, niti unutar sudstva, ne utiče na odluku sudije.

 

To je naše pravo. Naše je pravo da Nam sudi nezavisno pravosuđe i nezavisan sudija. To je i smisao obraćanja sudu. Da nam nezavisan sudija, po zakonu, nepristrano, u skladu sa činjenicama, donese odluku.

 

Da bi sudije bile nezavisne i sudile samo po zakonu, na osnovu činjenica u predmetu, postoje garancije njihove nezavisnosti: da se izbor sudija na funkcije vrši na osnovu objektivnih kriterijuma, na osnovu kvalifikacija i veština kandidata, da odluku o izboru sudija na funkcije donosi telo nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti, da kandidat za sudiju dobije odgovarajuću obuku, da se sudijama garantuje stalna funkcija, da naknada za rad sudija bude dovoljna da zaštiti sudije od neprimerenih uticaja, da se garantuje nepremestivost sudije i druge.

 

NEPRISTRASNOST znači da sudija postupa bez favorizovanja, predubeđenja ili predrasuda.

 

Sudija mora da bude nepristrasan kako prilikom donošenja odluka tako i tu toku vođenja postupka.

 

Ne samo što sudija mora da bude nepristrasan, on mora da ostavi i utisak nepristrasnosti, čime se povećava poverenje građana u pravosuđe.

 

Građani pred sudom treba da imaju osećaj da im sudi nepristrasan sudija i da imaju poverenje u sud da će presuditi u njihovom predmetu nepristrasno i po zakonu.

 

Vaše je pravo da Vam sudi nepristrasan sudija.

 

INTEGRITET je standard koji se odnosi na ponašanje i rad sudija.

 

Sudije nisu privilegovane standardom nezavisnosti u sopstvenom interesu, već u interesu građana i društva. Ali, osim toga da bi sudije zaista bile nepristrasne, nezavisne, da bi građani imali poverenje u pravosuđe, nužno je da integritet sudija bude visok.

 

Integritet sudija predstavlja ponašanje sudija kako u sudnici, dok sude, tako i van sudnice u privatnom životu. Ponašanje sudija mora da bude besprekorno u očima razumnog posmatrača. Ponašanje i držanje sudija mora da uliva poverenje ljudi u integritet sudstva.

 

Kako bi se postigao standard integriteta doneti su Etički kodeksi koji propisuju pravila etičkog postupanja sudija. Etičke kodekse su donele samoinicijativno sudije – članovi Društva sudija Srbije, kao i Visoki savet sudstva.

 

EFIKASNOST je standard koji od sudstva traži ne samo da donosi odluke u razumnom roku, već i kvalitetne odluke, nakon pravičnog razmatranja celog spora, što obuhvata i izvršenje odluka.

 

Da bi građani imali poverenje u pravosudni sistem, pravosuđe mora da bude efikasno.

 

To znači da sudije pojedinačno treba da budu efikasne, ali za efikasno postupanje sudija moraju biti ispunjeni i objektivni uslovi (prostorni, organizacioni, kadrovski i drugi).

 

Građani kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imaju pravo na zaštitu pred sudom.

 

 

Zašto su evropski standardi u pravosuđu bitni za građane?

 

Bitni su zato što teže uspostavljanju VLADAVINE PRAVA i ZAŠTITI LjUDSKIH PRAVA. Oni su put do veće pravne sigurnosti građana, do uređenog društva, do jednakosti građana pred zakonom.

 

Zašto onda ne prepišemo evropske standarde? Da li je rešenje da ih jednostavno prepišemo?

 

Samo prepisivanje i formalno prihvatanje evropskih standarda samim tim ne znači da će oni zaživeti u pravnom sistemu određene države.

 

Dakle, nije dovoljno da se standardi formalno prihvate (prepišu), već je potrebno da se dostignu vrednosti koje su sadržane u standardima.

 

Dopadljivost i dobro funkcionisanje određenog rešenja u određenoj državi sami za sebe ne smeju biti odlučujući faktor za primenu istog rešenja u Srbiji. Nema garancija da će to rešenje dobro funkcionisati u Srbiji. Pri izboru rešenja treba posebno voditi računa o pravnoj tradiciji, finansijskim mogućnostima i kapacitetima onih koji treba da ta rešenja sprovedu. Ideja vodilja za izbor određenog rešenja treba da bude mogućnost da ono bude realno primenjeno. To zavisi od obima, broja, koštanja i trajanja neophodnih mera, broja i kapaciteta nosilaca tih aktivnosti, postepene i usklađene primene.

 

 

Da li sve države Evrope imaju ista uniformna pravila odnosno iste standarde?

 

Ne. Različite države Evrope su do standarda došle različitim pravilima i različitim rešenjima u praksi. Važno je da li ta rešenja znače vladavinu prava u jednoj državi. U različitim evropskim državama, za određena pitanja (kao što je npr. početna obuka sudija) podjednako dobro funkcionišu različita rešenja.

 

Pošto su sve države različite, imaju različitu istoriju, razvoj, različitu pravnu tradiciju, ni jednoj državi se ne nameće koje tačno rešenje da preuzme, već je važno koji se ciljevi žele ostvariti, i kako u konkretnoj državi ti ciljevi mogu na najbolji način da se postignu. Dakle, različitim rešenjima u praksi različitih država postižu se isti standardi (nezavisnost pravosuđa, nepristrasnost, integritet, efikasnost, stručnost, kvalitet i drugo).

 

Standardi nisu „zacementirani“ u vremenu i prostoru. I oni se menjaju i poboljšavaju.

 

Važno je da standarde treba jedna država da prihvati i primeni radi sebe i svojih građana, a ne samo radi pridruživanja Evropskoj uniji.

 

 

Koje standarde očekujete od pravosuđa?

 

Kakvo pravosuđe treba da bude da biste mu verovali?

 

Ostavite komentar:

Sara30.08.2019. | 11:58
Nažalost kod nas samo sintagma od pravosuđa. Nadam se da drugi imaju bolje iskustvo

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga