Najave događaja

Najave događaja

melinda-gimpel-hpdjquydxi-unsplash.jpg

Stečajni postupak – osnovni pojmovi i zaštita osnovnih prava (bivših) zaposlenih

Nenad Kovačević - Advokat

Izvor fotografije: Melinda Gumpel / Unsplash

 

 

Uvod

 

Imajući u vidu burnu tranziciju Srbije, ne čudi da pominjanje stečaja ili (kako se kolokvijalno naziva) bankrotstva gotovo uvek izaziva osećaj nelagode kod građana. Ovo sigurno ima veze i sa samom reči bankrot koja potiče od italijanskog „banca rotta“ što u bukvalnom prevodu znači „slomljena klupa” što dolazi iz (verovatno figurativnog) lomljenja klupe zajmodavca onda kada bi on postao nesposoban za plaćanje.

Iskustvo nam govori da se o pojmu stečaja, njegovim ozbiljnim posledicama i načinima kako da, pre svega građani (kao zaposleni), zaštite svoja prava, ipak ne govori dovoljno. Bolje poznavanje stečaja sasvim sigurno može smanjiti osećaj nelagode, ali i dovesti do bolje zaštite onih koji se nađu u prilici da svoja prava i interese štite u stečajnom postupku.

 

 

Stečaj – pojam i cilj

 

Stečaj je zakonom[1] uređen postupak koji se sprovodi nad pravnim licem kod koga su nastupile ozbiljne teškoće u poslovanju (stečajni dužnik).

 

Glavni cilj stečaja jeste da se omogući najpovoljnije kolektivno namirenje onih koji prema njemu imaju određena potraživanja (odnosno stečajnih poverilaca) i to tako što će se prodati pravno lice odnosno njegova imovina, kako bi se namiriti poverioci.

 

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove, pri čemu oni koji su u nižem isplatnom redu mogu namiriti tek pošto se namire svi poverioci višeg reda.

 

Stečaj se može sprovesti na dva načina: bankrotstvom ili reorganizacijom.[2]

 

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno njegovom prodajom kao pravnog lica[3].

 

Pod reorganizacijom se, s druge strane, podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to novim uređenjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način - to je svojevrsna druga prilika za nastavak poslovanja pravnog lica.

 

Stečaj ne treba mešati sa tzv. likvidacijom koja se sprovodi u situaciji kada pravno lice ima dovoljno sredstava za pokriće svih svojih obaveza.

 

 

Kada se sprovodi stečaj?

 

Do stečaja ne dolazi uvek kada se čini da pravno lice ne posluje uspešno već samo onda kada se utvrdi postojanje najmanje jednog takozvanog stečajnog razloga koji se može ogledati u:

 

  • trajnoj ili pretećoj nesposobnosti plaćanja,
  • prezaduženosti[4],
  • slučaju kada se ne postupa po ranije usvojenom planu reorganizacije.

 

U zavisnosti od toga koji stečajni razlog postoji, stečajni postupak se pokreće pred sudom i to predlogom za pokretanje stečajnog postupka od strane poverioca, odnosno dužnika.

 

 

Šta se dešava sa ugovorima o radu nakon otvaranja stečaja?

 

U slučaju da sud utvrdi da postoji neki od stečajnih razloga, on će usvojiti predlog i doneti rešenje o otvaranju stečaja. Pravne posledice otvaranja stečaja nastupaju danom objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

 

Jedna od mnogobrojnih pravnih posledica jeste prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika, koga imenuje sud, koji je sada jedini organ upravljanja stečajnog dužnika (dakle, ovlašćenja direktora više ne važe).

 

Druga bitna posledica se tiče ovlašćenja stečajnog upravnika koji može otkazati ugovore o radu zaposlenima. Ipak, stečajni upravnik može da zadrži određeni broj lica i pored toga da angažuje dodatna lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečaja, uz saglasnost sudije (zarade i ostala primanja ovih lica, prioritetno se namiruju iz stečajne mase - njihove zarade smatraju troškovima sprovođenja stečaja).

 

 

Koja su prava zaposlenih nakon otvaranja stečaja (i raskida ugovora o radu)?

 

Za razliku od zaposlenih koji su angažovani i nakon što se otvori stečaj, zaposleni kojima je prestao radni odnos imaju samo položaj poverilaca koji se svrstavaju u isplatne redove.

 

Bivši zaposleni spadaju u prvi isplatni red onda kada imaju novčana potraživanja nastala iz radnog odnosa i to:

 

  • neisplaćene neto zarade u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečaja i,
  • neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja stečaja (osnovica za obračun je najniža mesečna osnovica doprinosa).

 

Dakle, neisplaćene zarade za poslednjih godinu dana radnog odnosa, kao i doprinosi za poslednje dve godine spadaju u prvi red isplate, ali samo do visine minimalne zarade, pa se postavlja logično pitanje šta se dešava sa mogućim preostalim iznosom potraživanja (jer ne primaju svi zaposleni minimalnu zaradu).

 

Bivši zaposleni, za taj mogući preostali iznos, spadaju u treći isplatni red, što prema pravilima stečajnog postupka znači da će se namiriti tek nakon što se namire troškovi stečajnog postupka (uključujući zarade zaposlenih koji su nastavili da rade), prvi isplatni red, kao i drugi isplatni red (potraživanja po osnovu javnih prihoda).

 

 

Kako zaposleni mogu da ostvare svoja prava?

 

Nakon otvaranja stečaja, zaposleni, kao i svi ostali stečajni poverioci imaju pravo da u pisanom obliku prijave svoja potraživanja sudu, sa podacima kao što su ime i prebivalište, jedinstveni matični broj građana, broj tekućeg računa, pravni osnov potraživanja (potraživanje iz radnog odnosa) kao i iznos potraživanja (glavnica i kamata).

 

Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“ – sud odbacuje prijave podnete nakon ovog roka.

 

Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane poverilaca, do zaključenja tzv. ispitnog ročišta.

 

Ukoliko ne postoji plan reorganizacije, sud će doneti rešenje o bankrotstvu nakon kojeg stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica. Od sredstava iz ove prodaje će se isplatiti poveriocu u skladu sa isplatnim redom kojem pripadaju.

 

 

Šta ukoliko zaposleni ne mogu da ostvare sva svoja prava u stečajnom postupku?

 

Ona primanja zaposlenih koja nisu isplaćena u stečajnom postupku mogu se tražiti od Fonda solidarnosti čija je delatnost obezbeđivanje i isplata određenih (dakle ne svih) neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak (zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca itd.).[5]

 

Postupak za ostvarivanje prava pokreće se na zahtev zaposlenog u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno pravo zaposlenog na potraživanje u stečajnom postupku -  ukoliko propusti ovaj rok, zaposleni gubi pravo na ovo potraživanje.

 

 

Saveti za postupanje

 

Ukratko, stečaj je složen pravni postupak i građani (a posebno zaposleni) bi trebalo da imaju na umu sledeće savete za postupanje:

 

  • Upoznajte se sa tokom stečajnog postupka kako biste razumeli, a potom i zaštitili svoja prava i interese.
  • Prijavite svoja potraživanja u stečaju i (po potrebi) Fondu solidarnosti.
  • Pazite da ne propustite rokove (u suprotnom možete snositi posledice).
  • Redovno se informišite o toku postupka (oglasna tabla, sud, stečajni upravnik).
  • U svakom slučaju se posavetujte sa svojim advokatom.

 

Na kraju, možda i najbitniji savet - nemojte dozvoliti da se (stečajna) klupa polomi na vašim leđima!

 

 


[1] Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018)

[2] Stečaj i bankrotstvo nisu sinonimi jer je bankrotstvo samo jedan od načina na koji se sprovodi stečaj.

[3] Prilikom prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica kupac postaje vlasnik kupljenog pravnog lica.

[4] Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.

[5] Za detalje videti član 125. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018)

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga