Najave događaja

dream-job-29047801920-geralt.jpg

Da li privremeni poslovi smeju da traju i po nekoliko godina?

Marija Pešović - Advokat

Izvor fotografije: Geralt / Pixabay

 

 

Zaposlenje je jedno od najvažnijih segmenata života svake odrasle osobe. Neretko je uslovljeno egzistencijom i brigom za porodicu, pa se stvarni smisao zaposlenja ogleda u zaradi i sigurnosti. Posao u radnom odnosu je težnja svakog od nas jer nam pruža sigurnost. Redovna primanja, socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, godišnji odmori, bolovanja, sve su to beneficije koje ostvaruju zaposleni sa ugovorom o radu. Međutim, postoje i drugi oblici rada koji ne donose pogodnosti kao zaposlenje u radnom odnosu, ali su česti u praksi. Zakon o radu poznaje nekoliko oblika rada van radnog odnosa, a najzastupljeniji su ugovori o privremenim i povremenim poslovima ili tzv. PP poslovi. Ovaj tekst je informativnog karaktera i napisan je sa ciljem da građane koji rade na privremenim poslovima upoznam sa njihovim pravima i karakteristikama ovog načina rada.

 

Kada se kaže privremeni i povremeni poslovi, pre svega se misli na sezonske poslove. To je rad sezonskog karaktera, najčešće u poljoprivredi (npr. sezonsko branje voća), turizmu i ugostiteljstvu (povećanje broja radnika u jeku sezone, npr. letnjih odmora ili sezone skijanja). Takođe, česti su i u situacijama privremenog povećanja obima posla ili manjka radnika kod poslodavca (npr. privremena zamena zaposlenog na odsustvu).

 

Na privremenim poslovima mogu biti angažovana nezaposlena lica, zaposleni koji rade nepuno radno vreme, kao i korisnici starosnih penzija. Uglavnom su to radnici angažovani preko studentskih i omladinskih zadruga ili biroa za zapošljavanje, na poslovima koji nisu osnovna delatnost poslodavca i ograničeni su na najviše 120 radnih dana u toku jedne godine.

 

Poslodavci na ovaj način mogu brže i jeftinije da angažuju radnu snagu za obavljanje dodatnih poslova koji traju kratak vremenski period. Penzionerima, studentima i zaposlenima na nepuno radno vreme pruža mogućnost da dodatno zarade, dok za nezaposlene predstavlja privremeni izvor prihoda do stalnog zaposlenja.

 

Iako predstavlja rad van radnog odnosa, izvršiocima po osnovu pp ugovora sleduje zarada, kao i porezi i doprinosi. Međutim, i zarada i porezi i doprinosi odnose se samo na radne dane, i to na dane kojima je vršen faktički rad. Izvršilac posla nema pravo na godišnji odmor, odsustva, čak ni na bolovanje. To konkretno znači da se iz obračuna zarade i uplate poreza i doprinosa izuzimaju dani vikenda, ali i svi oni dani kojima izvršilac nije došao na posao, bilo da je bio sprečen iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih razloga.

 

Osnovna karakteristika pp poslova je, kao što im i samo ime kaže - privremenost. Zakon ih je iz tog razloga i ograničio na 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Međutim, zakonski okvir u tom delu nije dovoljno precizan. A kao i svaka druga zakonska nepreciznost i ova dovodi do dvostrukog tumačenja, samim tim i do čestih zloupotreba. Ono što u praksi ostaje nejasno je da li se ograničenje od 120 radnih dana odnosi na trajanje jednog ili svih pojedinačnih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Odnosno, da li poslodavac može nakon isteka jednog ugovora da zaključi sledeći ugovor sa istim licem na novi period od 120 dana, ali za drugi privremeni posao.

 

Jedno tumačenje kaže da rok od 120 radnih dana obuhvata sve ugovore, te da se nakon isteka ovog roka ne može zaključiti novi ugovor sa istim licem po ovom osnovu. Ovo tumačenje nalazi opravdanje u pravnoj prirodi privremenih poslova i činjenici da je upravo sezonski karakter i privremenost ono što čini smisao ove pravne konstrukcije.

 

Prema drugom tumačenju, ograničenje od 120 radnih dana odnosi se na jedan konkretan privremeni posao, i nakon isteka roka može se zaključiti novi ugovor sa istim licem, ali za drugi privremeni posao. Ono što je ovde bitno je da rad na jednom konkretnom poslu ne traje duže od 120 radnih dana. Ovo mišljenje je potkrepljeno stavom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i upravo ono stvara pogodno tle za vršenje zloupotreba u praksi.

 

Obzirom da je angažovanje radnika na privremenim poslovima povoljnije za poslodavce, dešava se da radnici po osnovu ovog ugovora rade na istom radnom mestu i po nekoliko godina. Oni na svakih 120 dana zaključuju novi ugovor sa istim poslodavcima. Bitno je samo da ugovor ne traje više od 120 dana i da su poslovi različiti, odnosno da se u toku jedne kalendarske godine ne ponovi isti opis posla u ugovorima. Faktički se zapravo dešava da isti radnik obavlja isti posao za istog poslodavca, ali umesto ugovora o radu, zaključuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima na svaka 4 meseca. Radnici u ovom slučaju ostaju bez sigurnosti koje sa sobom nosi ugovor o radu. Imaju manju zaradu, nemaju pravo na odmor, odsustva, niti bolovanje.

 

Stav suda po ovom pitanju zavisi od delatnosti poslodavca i sistematizacije konkretnog posla. Naime, ako su u pitanju pomoćni poslovi, za kojim nema stalne potrebe i nisu sistematizovani kao stalna radna mesta poslodavca, nema povrede Zakona o radu. U tom slučaju izvršilac posla može raditi kod istog poslodavca po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i to najviše 24 meseca, a prema stavu Vrhovnog kasacionog suda. U suprotnom postoji povreda zakona.

 

Dakle, postavlja se pitanje da li su stavovi suda i Ministarstva potpuno obesmislili institut ugovora o privremenim i povremenim poslovima? Postoje suprotstavljena mišljenja u praksi da li ovaj ugovor stavlja nezaposlene u takvu poziciju da prihvataju bilo kakav posao, čak i pod uslovom da nemaju pravo na bolovanje i po 2 godine. Raspravlja se i o tome da li je potrebno potpuno ukinuti ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili samo precizirati nejasne odredbe koje pružaju mogućnost dvostrukog tumačenja.

 

Nesporno je da su neophodne izmene odredbi Zakona o radu koje regulišu ovo pitanje, ali ne i potpuno ukidanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Iako nesavršen, ovaj ugovor ima svoje dobre strane i pogodan je za kategorije lica kojima je potreban privremeni posao. Rešenje bi se moglo naći u preciziranju odredbi koje bi jasno ograničile ugovor o privremenim i povremenim poslovima na sezonske i dodatne poslove. Time bi se istakao smisao samog ugovora, jer su sezonski poslovi od izuzetne važnosti kako za radnike, tako i za poslodavce.

 

 

Ostavite komentar:

Miodrag Perović11.11.2020. | 03:27
Zaposlen sam u sektoru šumarstva. Radimo na otvorenom, gde zavisimo od vremenskih prilika. Imamo sezonske poslove i potrebe za sezonskim radnicima. Zbog nejasnih Zakonskih odrednica, odrekli smo se sklapanja poslova direktno sa radnicima, pa smo odlučili angažovati radnike preko firmi za iznajmljivanje. Najčešće se krše prava radnika tim putem, Zakonska rešenja su povoljnija za preduzeća nego za radnike. Država bi morala sa više pažnje da posmatra te ljude, jer prvo nemaju dovoljno novca za advokata a drugo boje se da ako se budu žalili da ih niko više neće zaposliti. Naravno, ovo više vredi za manje sredine. Kod nas su isti radnici angažovani preko čitave godine i duže od 20.godina kao PP radnici. Sve je dodatno zakomplikovala i zabrana zapošljavanja u JP. Za radnike je bilo bolje kad su sa nasim preduzećem direktno sklapali ugovore, bez posrednih firmi, a dok smo mogli menjati u ugovorima naziv radnog mesta. Smatram da bi u našoj branši veća Zakonska fleksibilnost prilikom angažovanja PP radnika, bila povoljnija za angažovane radnike. Mi te radnike veoma dobro poznajemo i želimo im pomoći ali nemamo posla za sve njih tokom cele godine.
Anja11.11.2020. | 08:21
Odlican text! Tema koja je cesto zanemarena, a tice se svakog od nas. Cesto se desava da bahati poslodavci sklapaju fiktivne ugovore i da se prekoracuje period privremeno-povremenog zaposlenja bez mogucnosti prelaska u stalni radni odnos.
Milan Radmanovic11.11.2020. | 09:24
Odlican clanak sa veoma korisnim informacijama.
Ivana12.11.2020. | 05:33
Tekst je odličan, svaka čast advokatici Pesovic. Mislim da je jako bitno da se pokrene pitanje oko zloupotrebe ovakve vrste ugovora.
Goran Milanovic12.11.2020. | 11:00
Истеком рока од 120 дана у току једне календарске године по сили закона престаје важност уговора о привременим и повременим пословима. Обзиром да је н.н. лице након истека тог рока наставило да ради код послодавца на истом радном месту и да обавља исту врсту посла наступила је фикција заснивања радног односа ступањем на рад 121 дана. Одредбом чл. 32 ст. 2 закона о раду је одређено да ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ст. 1 овог члана сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад, конкретно у овом случају 121 дана од дана када је закључен уговор о привремено повременим послова ( први дан након истека рока од 120 дана). Ова правна фикција омогућује да радни однос настане без икаквог уговора са послодавцем. За њену примену довољно је да је запослени ступио на рад. Ако је та чињеница сазнањем послодавца настала , радник је успоставио радни однос на неодређено време ( пресуда Врховног Касационог суда Рев-761/12 од 21.01.2013 године). Ова правна фикција делује и када је реч о посебним условима за заснивање радног односа одређеним правилником о организацији и систематизацији послова јер прописи о њима имају диспозитивни карактер.
Miloš18.11.2020. | 03:53
Moram da korigujem autora. Isplate po osnovu rada van radnog odnosa nemaju karakter zarade, a prema stavovima VKS, već karakter ugovorne naknade. Zarada se isplaćuje na osnovu ugovora o radu, dok te ugovorna naknada za rad (ne sme se mešati sa naknadom zarade definisane čl. 114 ZOR) obuhvataju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o dopunskom radu i ugovor o stručnom usavršavanju. Jako je bitno ovo razdvojiti, radi preciznosti u eventualnim sudskim postupcima i tumačenjima.

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga