Najave događaja

Najave događaja

Izvor fotografije: Jackson Simmer / Unsplash


 

„Čak i nakon najtragičnije smrti, najgoreg razvoda i najgoreg raskida, vremenom ćete uspeti da se oporavite“.
Itaji Garande 

 

 

Uvod

 

Brak predstavlja vezu između lica različitih polova radi zajedničkog života i stvaranja porodice. To je zajednica koja ima dvostruku ulogu. Prvo, u pitanju je zajednica u okviru koje su lica unutar te zajednice povezana osećanjima, polne, ali i čovečanske ljubavi uopšte. Sa druge strane, za brak se kaže da je osnov porodice i društva uopšte, jer se u njemu rađaju i vaspitavaju deca. Кada su ove dve uloge u skladu jedna sa drugom, brak je postojan i srećan. Sa druge strane, kad ova osnova nestane, nastupa bračna kriza. I što je drušvo razvijenije, to je kriza u braku češća pojava. Bračna kriza obično rezultira razvodom braka, koji predstavlja značajnu društvenu pojavu jer se u postupku za razvod braka ne odlučuje samo o statusu lica koja su učestvovala u njegovom zaključenju, već vrlo često i o statusu lica koja su nastala kao rezultat ljubavi supružnika – dece. Otuda, sva savremena zakonodavstva, uključujući i naše, nastoje da u postupku za razvod braka osiguraju zaštitu interesa upravo ovih lica koja nisu učestvovala u postupku zaključenja braka koja razvod braka najviše pogađa.


Кada nastupi bračna kriza, supružnici imaju dve mogućnosti za razvod braka, sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi.

 

 

Sporazumni razvod braka

 

Sporazumni razvod braka je vrlo poželjna forma razvoda braka s tim da je ovaj način razvoda braka moguć samo u onim situacijama gde su supružnici očivali dobru međusobnu komunikaciju i koji su spremni da sva pitanja reše na sporazuman način. Nisu to bilo koja pitanja već upravo ona suštinska pitanja koja se tiču vršenja roditeljskog prava, ukoliko su u toku braka rođena deca, i pitanja koja se tiču deobe zajedničke imovine, ukoliko su supružnici u toku trajanja braka stekli zajedničku imovinu. Obaveza supružnika jeste da zaključe pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava, koji može imati oblik samostalnog ili zajedničkog vršenja roditeljskog prava, kao i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Dok sporazum o deobi zajedničke imovine sud ne ispituje već isti prepušta volji samih supružnika koji su naumili da brak okončaju, sasvim je druga situacija sa sporazumom o vršenju roditeljskog prava. Ovaj sporazum mora biti u najboljem interesu maloletne dece. U suprotnom, sud takav sporazum neće prihvatiti i supružnicima koji imaju nameru da brak razvedu sporazumno stoji na raspolaganju jedino mogućnost da svoj sporazum o vršenju roditeljskog prava usklade sa najboljim interesima maloletne dece. U suprotnom, sud neće dozvoliti sporazumni razvod braka. Inače, sporazumni razvod braka ima niz karakteristika koje ga preporučuju u odnosu na razvod braka po tužbi. To je brži i jednostavniji postupak za razvod braka, zatim omogućuje supružnicima da i nakon razvoda braka očuvaju dobru komunikaciju jer su sva svoja sporna pitanja koja razvod donosi rešili sporazumno, izbegava se faza posredovanja (pokušaj mirenja i pokušaj sporazumnog okončanja spora (nagodba). Ono što je bitno jeste da u postupku predlagače ne može zastupati isti punomoćnik. Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka, ukoliko sud proceni da je sporazum u najboljem interesu deteta. Takođe, u izreku presude o razvodu braka unosi se i sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine.

 

 

Razvod braka po tužbi

 

Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika. Pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika, ali oni mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka. Ukoliko se tužba za razvod braka podnosi preko punomoćnika, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu. Ovo se odnosi samo na inicijalnu radnju – tužbu, dok za ostale radnje u toku postupka zakon nije propisao ovu formu punomoćja. Presudom o razvodu braka sud je dužan da odluči o vršenju roditeljskog prava s tim da može odlučiti i o potpunom i delimičnom lišenju roditeljskog prava, ali i o merama zaštite od nasilja u porodici.


Imajući u vidu specifičnu prirodu porodičnih sporova koja se ogleda u posebnim načelima kojima se sud rukovodi kako bi u potpunosti zaštitio prava i interese ugrožene kategorije lica i procesna ovlašćenja suda kojima se postižu pravno – politički ciljevi zarad kojih su ta posebna načela ustanovljena, treba istaći da sud u porodičnim sporovima postupa po načelu oficijelnosti, prema kome navedeni državni organ može odlučiti po službenoj dužnosti o pravnim posledicama koje nisu tražene tužbenim zahtevom. Smisao načela oficijelnosti naročito dolazi do izražaja u osetljivim oblastima zaštite subjektivnih prava, gde sigurnost pravnog poretka ne može da zavisi od inicijative stranaka, već je naprotiv nužno da sud pokrene postupak kako bi se zaštitili interesi pojedinih kategorija lica, kao i njihova imovinska i lična prava. Odstupanje od načela dispozicije stranaka u porodičnim sporovima je najbolje izraženo u odredbama člana 226. stav 1. i člana 272. stav 2. Porodičnog zakona, kojima je predviđena dužnost suda da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava i da će sud, u slučaju da roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, doneti odluku o poveravanju deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljom. Prema tome, sud u parnici za razvod braka supružnika koji imaju zajedničku decu poseduje ovlašćenje da odluči o izdržavanju dece od strane drugog roditelja i u slučaju kada takav tužbeni zahtev nije postavljen.


Dakle, i ukoliko se tužbom traži samo razvod braka sud je ne samo ovlašćen nego i dužan da odluči i o drugim bitnim pitanjima, između ostalih, o pitanju vršenja roditeljskog prava, uključujući i pitanje doprinosa za izdržavanje dece. Okolnost da su supružnici rešili da okončaju brak ne mora nužno da znači da oni ne mogu da nastave da roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno. Sa druge strane, ukoliko nema uslova da se roditeljsko pravo vrši zajednički i sporazumno sud je dužan da odluči o poveravanju deteta jednom od roditelja na samostalno vršenje roditeljskog prava i modelu kontakta sa drugim roditeljem. Prilikom donošenja odluke fokus je na najboljem interesu maloletnog deteta, što predstavlja vrhunski princip u ovim sporovima. Najbolji interes deteta je pravni standard i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Svi elementi za procenu najboljeg interesa zajedničke maloletne dece kao što su: pol i uzrast dece, emotivna vezanost dece za roditelje, međusobna emotivna vezanost i želja da nastave da žive zajedno po razvodu njihovih roditelja, razvojne potrebe dece, naročito na planu obrazovanja, podobnost roditelja da vrše roditeljsko pravo, lično angažovanje i prepoznavanje potreba dece. Upravo napred navedene činjenice su ključne i upravo te činjenice sud mora sa posebnom pažnom da utvrdi pre nego što donese odluku o vršenju roditeljskog prava.


Razvod braka po tužbi, za razliku od sporazumnog razvoda braka, karatreriše i postupak posredovanja, koji obuhvata dve faze – pokušaj mirenja i pokušaj sporazumnog okončanja spora (nagodba). Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi ukoliko jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, zatim ukoliko je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato ili ako jedan od supružnika živi u inostranstvu.


Prva faza posredovanja je mirenje i suština mirenja je da se poremećeni odnosi supružnika razreše bez konflikta i da do razvoda braka ne dođe, da se brak ipak održi. Na mirenje se pozivaju oba supružnika i samom postupku mirenja ne prisustvuju punomoćnici. Ukoliko je mirenje uspešno, smatra se da je tužba za razvod braka povučena. Ukoliko se jedan ili oba supružnika ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastavlja se postupak za pokušaj nagodbe, osim ako sud proceni da ima izgleda da do pomirenja ipak dođe.


Nagodba se sprovodi ukoliko mirenje nije bilo uspešno i osnovni cilj nagodbe jeste da se poremećeni odnosi supružnika razreše bez konflikta nakon razvoda braka. Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici, ukoliko ih supružnici imaju. Nagodba ima za cilj da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine i ona može biti uspešna, ukoliko su oba sporazuma postignuta, delimično uspešna, ukoliko je postignut samo jedan od navedenih sporazuma, i neuspešna, ukoliko je izostao sporazum supružnika i o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine.

 

 

Načela postupka u vezi sa porodičnim odnosima

 

Postupak u vezi sa porodičnim odnosima je hitan ukoliko se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo i u ovom postupku tužba se ne dostavlja na odgovor. Operacionalizacija načela hitnosti u ovim postupcima sadržana je i u pravilu da se postupak, po pravilu, sprovodi na dva ročišta s tim da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sud. Takođe, drugostepeni sud je dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe. U ovim postupcima sud utvrđuje činjenice i kada one među strankama nisu sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela, što znači da je u postupku dominantno istražno načelo suda. Javnost je u ovim postupcima u potpunosti isključena, a podaci iz sudskih spisa predstavljaju službenu tajnu. O naknadi troškova postupka sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

 

 

Zaključak

 

Sporazumni razvod braka i razvod braka po tužbi odslikavaju svemoć volje supružnika u pogledu postojanja braka. Кada saglasnosti za postojanje braka nema, brak prestaje, jer ne može počivati na volji samo jednog supružnika, onog koji želi da brak ipak opstane. Ako nema volje jednog od supružnika, brak mora prestati, jer nema više šta da ga održava. Porodični zakon jasno stoji na ovoj ideji. Međutim, to nikako ne znači da je razvod braka postao isključivo privatna stvar supružnika. U meri u kojoj brak učestvuje u stabilnosti društva, država ipak zadržava svoju ulogu i mesto. To se ogleda u činjenici da država u postupku za razvod braka supružnika zadržava određena ovlašćenja u cilju osiguranja najranjivije kategorije lica koja, protiv svoje volje, prolaze kroz postupak razvoda braka. To su maloletna deca, čije interese država u značajnoj meri uvažava u postupku za razvod braka.

 


 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga