Značaj Nacionalno kriminalističko obaveštajnog sisitema

Autor fotografije: Aidan Bartos

Sredinom septembra 2019 godine Srbija je potpisivanjem sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, Republičkog javnog tužilaštva, Uprave carina, Poreske uprave, Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Agencije za borbu protiv korupcije i tužilaštva za organizovani kriminal, uz pomoć Evropske Unije i Švedske, započela rad Nacionalno kriminalističko obaveštajni sistem (NKOS). Ovaj sistem omogućava bezbednu i brzu razmenu informacija između svih relevantnih institucija koje su zadužene za sprečavanje organizovanog kriminala. Osnivanje sistema takođe doprinosi da se aktivnosti iz poglavlja 24 za pristupanje Evropskoj uniji: Pravda, sloboda i bezbednost, ispune u okviru standarda EU i vremenskog okvira koji akcioni plan za to poglavlje navodi.

U eri terorizma, sajber kriminala, trgovine drogom, ljudima i oružjem brzo delovanje nadležnih organa Srbije, pogotovo u saradnji sa zemljama članicama Evropske unije, je od suštinske važnosti za zaustavljanje organizovanog kriminala, koje u stvari nikada i ne poznaje granice. Višedecenijska odsečenost srpske policije, sudova, tužlaštava i agencija zbog informacione nepovezanosti unutar zemlje su stvorile bezbednosnu ranjivost ne samo za njih same već ih i zatvorile za adekvatnu saradnju sa nadležnim organima drugih zemalja. Sa osnivanjem i radom NKOS-a se to menja, i to iz samog korena. NKOS kao platforma po prvi put omogućava da se uz pomoć policije, tužilaštva, sudova i agencija konstantno stvara baza o osumnjičenima i njihovim aktivnostima i stavlja na raspolaganje upravo onima koji treba da suzbijaju kriminal i koji bi u tom svetu bili ''slepi'' bez razmene informacija.

U situaciji kada Srbija usklađuje svoje celokupno zakonodavstvo sa evropskim stvaranje takvog suštinskog instrumenta za borbu protiv organizovanog kriminala kao što je NKOS automatski rešava vrlo konkretne stvari pripadnicima nadležnih organa poput svakodnevnih upita i unošenja podataka o lokaciji lica i njihovog delanja. Ovo opet po svojoj prirodi uključuje sortiranje informacija vezanih za najunosnije kriminalne aktivnosti kao što su: pranje novca, trgovinu drogom, oružjem i ljudima koje su u nemalom broju slučajeva povezane i sa terorizmom. Ovakvom razmenom informacija će se i lakše pratiti ''trag novca'' i nadograditi na već postojeće mehanizme FATF-a (međunardone udarne jedinice za finansijski kriminal) i problematike vezane za oduzimanje imovine proistekle iz terorizma/organizovanog kriminala koja ostaje kao jedan od najvećih izazova u celom regionu.

Značaj informacija je naglasio i izveštaj Evropske komisije iz maja 2019 godine u kojem je naveo da je sa uspostavljanjem aplikacije EUROPOL-a (Agencije EU za saradnju organa gonjenja) ''Secure Information Exchange Network Application''-SIENA i specijalnog dela za prevenciju/kontrolu narkotika u julu 2018 godine došlo do značajne razmene informacija srpske policije sa EUROPOL-om vezano za slučajeve trgovine drogom. Ovo je rezultiralo sa otvaranjem 110 analitičkih predmeta u INTERPOL-u koji su doveli do konkretnih rezultata-zaplene preko 2.6 tona raznih psihotropnih supstanci-droga u policijskim akcijama zemalja članica EU i Srbije.

Dobri rezultati saradnje sa EUROPOL-om i razvojem sistemskih rešenja je ohrabrio i još konkretniju saradnju sa EUROJUST-om (agencijom EU koja je zadužena za saradnju pravosudnih organa u krivičnim stvarima) sa kojim će Srbija potpisati u decembru 2019 godine sporazum o saradnji koji će, između ostalog, omogućiti brzu i bezbednu razmenu informacija između Srbije i zemalja članica EU u skladu sa najnovijim evropskim propisima o zaštiti podatka o ličnosti.

Kao što je navedeno u dokumentu Saveta Evrope od 20 septembra 2019 godine potpisivanje sporazuma će doprineti uzajamnoj koristi Srbije i novosnovanoj kancelariji Evropskog tužioca (EPPO) što je sasvim razumljivo gledajući prioritete Evropske unije navedene u strateškoj agendi Evropskog saveta od 2019 do 2024 godine-zaštite građana i njihovih sloboda s aspekta jednog od glavnih zadataka EUROJUST-a: razmena informacija u borbi protiv prekograničnog kriminala, terorizma, trgovine ljudima i krijumčarenjem migranata, sajber kriminalu i korupciji.

Ono što je očigledno iz ovako postavljenih prioriteta je da funkcionalna nezavisnost institucija čiji je zadatak borba protiv kriminala mora da prati i sistemska povezanost. Srbija je zbog nedostaka na tom polju bila onemogućena da na vreme markira putanje kretanja osumnjičenih, čitavih kriminalnih grupa koje koriste Balkan kao svoje regularno tranziciono područje. Ne smemo da zaboravimo da se zemlje Balkana prostiru na površini od 470,000 km² koja broji oko 55 miliona ljudi te je zbog svoje blizine sa Zapadnom Evropom ''idealna'' za kriminalne aktivnosti koje je Savet Evrope označio kao najproblematičnije. Upravo ta sistemska nepovezanost sa Evropskom unijom ostavlja sve zemlje ranjivim što se videlo i u migracionim talasima koji su za sobom povlačile kompleksno organizovanje krijumčarenja migranata. Stvaranjem NKOS Srbija pokazuje volju za ispunjenje uslova iz poglavlja 24 i spremnost za istinski doprinos bezbednosti Evropske unije koja je od suštinskog značaja za jedinstvenu strukturu EU i održavanje četiri osnovne slobode kretanja: robe, usluga, kapitala i osoba. Bez ovih sloboda ne bi postojala politička i ekonomska koherentnost koju vidimo u Evropskoj uniji.