Najave događaja

photo-1526744589451-6cfb040ab36a.jpg

Kako (treba da) izgleda borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji?

Miloš Jovanović - Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

 

Borba protiv organizovanog kriminala se, kao nepisano pravilo, koristi u svakoj predizbornoj kampanji i političke stranke na tome zasnivaju svoj politički program. Nakon dolaska na vlast, politička elita periodično objavljuje rat protiv mafije i najavljuje kako će je pobediti. Takva praksa je nastavljena i u oktobru 2020. godine. To je pogodna prilika da se podsetimo koje institucije su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala kao i šta predstavlja organizovani kriminal.

 

 

Šta je organizovani kriminal?

 

Organizovani kriminal je bio razvijen u Srbiji i ranije, ali je tek 2002. godine donet prvi zakon koji uređuje oblast borbe protiv te bezbednosne pretnje i na osnovu toga su formirane institucije. Verovatno je policijska akcija „Sablja“, koja je usledila nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine od strane zemunskog klana, prva asocijacija na borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Ova oblast je regulisana Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

 

Iako ne postoji opšteprihvaćena definicija, za razumevanje organizovanog kriminala podjednako su važna dva elementa: „ko“ - kriminalna organizacija i „šta“ - kriminalne aktivnosti. Takođe, u praksi, organizovani kriminal podrazumeva saradnju pripadnika kriminalnih grupa i političke elite, što je jedna od karakteristika zarobljene države.

 

Organizovani kriminal, prema srpskom krivičnom zakonodavstvu, predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Dakle, organizovani kriminal je definisan kroz delovanje kriminalne organizacije. Da bi se radilo o organizovanom kriminalu, kriminalna organizacija mora da ispuni određene karakteristike: da se sastoji od tri ili više lica; da postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna; razlog bavljenja organizovanim kriminalom je neposredno ili posredno sticanje finansijske ili druge koristi.

 

Primarni cilj bavljenja organizovanim kriminalom je sticanje i uvećanje profita i zato organizovane kriminalne grupe biraju profitabilne kriminalne aktivnosti. U tom smislu, organizovani kriminal se analizira kroz prizmu ilegalnog tržišta, koje funkcioniše na principima ponude i tražnje, kao i legalno tržište. Prema poslednjoj objavljenoj proceni Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), trgovina drogom je najčešća kriminalna aktivnost organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji.

 

Naredni korak, nakon sticanja profita, je njegovo uvođenje u legalne tokove kroz pranje novca kako se ne bi utvrdilo njegovo pravo poreklo. Prema tome, pranje novca je sastavni deo organizovanog kriminala, gde se za pranje manjih iznosa koriste radnje koje koriste gotovinu, poput taksi udruženja, turističke industrije, ugostiteljskih objekata, dok se za pranje velikih iznosa koriste građevinska industrija i kupovina nekretnina.

 

 

Ko je nadležan za borbu protiv organizovanog kriminala?

 

Za pokretanje krivičnog postupka za dela organizovanog kriminala nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje upravlja predistražnim i istražnim postupkom. Otkrivanje organizovanog kriminala je u nadležnosti Službe za borbu protiv organizovanog kriminala koja je organizaciona jedinica u okviru Uprave kriminalističke policije MUP-a. Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija pomažu u otkrivanju organizovanog kriminala, naročito u sprovođenju posebnih istražnih/dokaznih radnji. Pored toga, regionalna saradnja policijskih organa, kroz razmenu informacija, je bitna za otkrivanje organizovanog kriminala.

 

Pored vođenja krivične istrage, i finansijska istraga je važna za otkrivanje razmera nelegalno stečene imovine kriminalne grupe. Za finansijsku istragu je nadležna Uprava za sprečavanje pranja novca, kao finansijsko-obaveštajna služba, u Ministarstvu finansija i Jedinica za finansijske istrage u MUP-u. Nakon pokretanja krivičnog postupka za organizovani kriminal, kao prvostepeni sud, nadležno je Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, dok je Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal drugostepeni sudski organ u tim predmetima.

 

 

Pobedićemo mafiju!?

 

„Pobedićemo ih, to im garantujem bez obzira na lične, političke i svake druge posledice“, ovo su reči predsednika Srbije, koji je najavio aktuelni rat protiv mafije, ocenivši da su mafijaši glavna prepreka razvoju Srbije. Za razliku od prethodnih ratova protiv mafije, gde su masovna hapšenja sitnih kriminalaca bila zastupljena, kao rezultat ovog rata protiv mafije, za sada, jeste hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja.

 

Prema tome, borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji je političko pitanje i o tome odlučuje politička elita iako postoje nadležne institucije što nužno ukazuje da su te institucije slabe jer je veliki politički uticaj na njihov rad. Otuda je u očima građana potpuno prihvatljivo da predsednik države i šef vladajuće partije predvodi rat protiv mafije, iako za to nije nadležan; štaviše, ne bi smeo da se meša u rad policije i pravosudnih organa. S druge strane, prema izveštajima nezavisnih i profesionalnih medija postoje određeni oblici saradnje između političke i kriminalne elite u Srbiji. U slučaju oko Belivukove grupe, izveštaji pokazuju da je na formiranje te huligansko-kriminalne grupe uticala politička elita i osnovala ih za svoje potrebe.

 

U Srbiji je potrebno izvršiti dekriminalizaciju politike, što nije jednostavan zadatak. To će se desiti jedino kroz pritisak međunarodne zajednice što bi kao posledicu trebalo da ima procesuiranje pripadnika političke elite i utvrđivanje njihove uloge u delovanju organizovanog kriminala. Jedino tako građani će videti da je politička elita imala nameru da prikrije svoje tragove dok se istovremeno borila protiv organizovanog kriminala. Dodatno, to će omogućiti i delimičnu depolitizaciju institucija što će rezultovati sporim ali sigurnim suzbijanjem ove društveno opasne pojave.

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga