milan-filipovic-1.jpg

„Izađite napolje, niko vas nije zvao!“ Zašto je važna javnost suđenja?

Milan Filipović - Pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava

Autor fotografije: Marija Piroški

 

Prvi ulazak u sudnicu može predstavljati stresno iskustvo, kako za stranke u postupku, tako i za mlade pravnike koji su o pravu učili isključivo iz obimnih knjiga i koji prvi put posmatraju suđenje. Razlika između očekivanja koja dobijemo gledajući filmove ili prateći medije i realnosti skučenih sudnica, u kojoj je velika verovatnoća da se nađete tik iza optuženog - deluje vrlo otrežnjujuće i pomalo razočaravajuće.

Tako je grupa studenata Pravnog fakulteta koje je Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM pripremao za praćenje suđenja za koruptivna krivična dela prilikom svoje prve posete sudu naišla na grubo zalupljena vrata i reči: „Izađite napolje, niko vas nije zvao!“. Ova poseta je, u okviru programa namenjenog studentima prava, koji je YUCOM tri godine organizovao u saradnji sa pravnim fakultetima u Beogradu i Nišu, za mnoge od ovih mladih pravnika predstavljala prvi dodir sa praksom.

Međutim, slučajevi uskraćivanja pristupa publici su retki, i iako mala i neadekvatna sudnica na prvi pogled može delovati kao savršeno razuman razlog, većina sudija ipak shvata značaj javnosti i daje joj prednost nad komforom. Javnost suđenja je važan element prava na pravično suđenje, koje je garantovano svakoj osobi optuženoj u krivičnom postupku. Upravo se kroz prisustvo javnosti dodatno garantuje da će o pravima i obavezama građana zaista odlučivati nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku. Ovo dalje znači da suđenju, pored novinara i pravnika, mogu prisustvovati i zainteresovani građani. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju slučajevi propisani zakonom, kada se javnost može isključiti. Tako se javnost može isključiti zbog interesa  nacionalne bezbednosti,  javnog reda i morala, zaštite maloletnika, privatnosti učesnika u postupku, kao i drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Prisustvo javnosti ne predstavlja isključivo vid kontrole postupanja sudija i tužilaca, već i vid podrške pravosuđu u situacijama u kojima ono trpi pritisak, najčešće od izvršne vlasti. Ovo je često slučaj u medijski eksponiranim slučajevima, u sklopu kojih predstavnici izvršne vlasti neretko najavljuju hapšenja. U javnosti se kroz komentare javnih funkcionera time stvara pogrešna slika o krivici uhapšenih, čak i pre nego što suđenje formalno otpočne, iako tok suđenja i izneti dokazi ili nedostatak istih mogu pokazati sasvim drugačiju sliku. Veliki izazov za praćenje sudskih procesa predstavlja dužina trajanja postupaka, koji traju godinama čak i u najjednostavnijim slučajevima. Mediji se, međutim, uglavnom fokusiraju samo na početak i kraj suđenja, tako da mnoga pitanja građana ostaju bez odgovora, a ta dva usamljena momenta u jednom dugom sudskom procesu ostaju bez preko potrebnog konteksta.

U slučaju donošenja oslobađajuće presude, ona, kao neočekivani ishod, daje povod za nove komentare javnih funkcionera, koji u javnosti samo pojačavaju već postojeće stavove o korumpiranosti pravosuđa. Sve manji broj građana je spreman da prijavi koruptivna krivična dela i da svedoči na sudu, jer su uvereni da suđenje neće biti okončano osuđujućom presudom, te da će time samo sebe dovesti u opasnost od odmazde.  Mnogobrojni objektivni izazovi u funkcionisanju pravosuđa, ali i nedostaci u radu sudija i tužilaca, ostaju van fokusa pred paušalnim, ali uvreženim stavom o njihovoj potkupljivosti. Većina građana tako nema svest o problemima preopterećenosti sudija i tužilaca ili materijalnim uslovima u kojima oni obavljaju ovaj odgovoran posao.

Sa izuzetkom bliske rodbine okrivljenog i oštećenog, u Srbiji nije uobičajeno prisustvo većeg broja građana suđenjima. Zbog ovoga, pored medija, i predstavnici civilnog društva često preuzimaju ulogu informisanja šire javnosti, kao i drugih relevantnih domaćih i međunarodnih aktera o događajima u sudnici. Organizacije civilnog društva prate suđenja za ratne zločine, diskriminaciju, korupciju kao i druge postupke po pozivu oštećenih ili okrivljenih koji smatraju da im se u postupku povređuju prava.

Većina građana Srbije zbog dugog trajanja postupka ne može da priušti advokata čak i u najjednostavnijim sudskim postupcima. Ovo za posledicu može imati povredu njihovih prava u situcijama u kojima nemaju pravo na besplatnog zastupnika. Kada se okrivljeni ili oštećeni nađu sami u sudnici sa sudijom i tužiocem, bez pravničkog znanja ili iskustva, javnost dodatno dobija na značaju. U svojim izveštajima, organizacije civilnog društva uočavaju sistemske prepreke u vođenju određenih postupaka i daju preporuke domaćim institucijama, koje zatim usvajaju odgovarajuće izmene zakona ili menjaju prakse. Jedan od takvih primera je i usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji bi većini građana koji ne mogu da priušte advokata trebalo da omogući angažovanje istog o trošku države.

Kada je reč o mlađim kolegama, budućim pravnicima koji su posmatrali suđenja u okviru ranije pomenutog programa YUCOM-a, sudije i tužioci su mahom bili predusretljivi i voljni da sa njima razgovaraju i da razjasne njihove brojne nedoumice. Ovo često nije slučaj kada je reč o komunikaciji sa medijima, koja je dosta ograničena i gde je neophodno menjati ustaljene prakse. Medijski radnici često naglašavaju da je u ovom pogledu čak došlo do pogoršanja u odnosu na raniju situaciju, u kojoj je pravosuđe bilo otvorenije. Novinari, koji uglavnom nisu pravnici, zbog toga često ostaju uskraćeni za važne informacije, a javnost za potpunu sliku događaja iz sudnice.

Uprkos sve više dobrih primera izveštavanja iz sudnice, u praksi još uvek dominira tabloidno izveštavanje koje je često povezano sa povredama kodeksa  novinarske etike, poput česte povrede pretpostavke nevinosti. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da tabloidi često imaju znatno veći tiraž nego mediji koji izveštavaju profesionalno i objektivno. Ovo dovodi do pada poverenja građana, ne samo kada je u pitanju pravosuđe, već i poverenje u same medije, koje je takođe na veoma niskom nivou.

Unapređenje saradnje pravosuđa i medija i veće otvaranje pravosuđa prema javnosti je presudno za vraćanje poverenja građana. Bilo da je reč o zaštiti prava stranaka u konkretnim postupcima ili o rešavanju izazova sa kojima se pravosuđe suočava u svom radu javnost je nužan preduslov bez kojeg nije moguće ostvariti napredak na polju upostavljanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa koje će na najbolji način služiti zaštiti prava i interesa građana.

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga