Najave događaja

Izvor fotografije: Ybernardi / Pixabay

 

 

 

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sastao se 16. novembra sa austrijskim kancelarom Кarlom Nehamerom i premijerom Mađarske, Viktorom Orbanom. Tom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju između Austrije, Mađarske i Srbije o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija. Može se reći da je svaka strana imala svoje motive za preduzimanje takvog koraka - Srbija da uskladi viznu politku sa politikom Evropske unije, Orban da pridobije još jednog saveznika u „ratu“ koji, po njegovim rečima, već dugo vodi protiv migracija, a Austrija da smanji pritisak na sopstveni sistem azila. Prema navodima predsednika Srbije, postignut je dogovor o angažovanju većeg broja policajaca koji će biti opremljeni savremenim sredstvima u cilju što efikasnije kontrole granice sa Severnom Makedonijom. Međutim, Austrija i Mađarska su mnogo pre potpisivanja ovog memoranduma imale svoje „neformalne metode“ putem kojih su udaljavale „nepoželjne“ strance sa svojih teritorija.

 

Godine 2016. Irak je bio na ivici kolapsa. Islamska država je kontrolisala značajne delove teritorije, oružani sukobi su odneli živote oko 30.000 Iračana, dok je preko milion ljudi bilo prinuđeno da napusti svoje domove. Među njima se našao i jedan 15-godišnji dečak, koji je sam izbegao iz rodnog grada u Južnom Кurdistanu, gde je do tada živeo sa majkom. Tokom naredne godine prvo je prošao kroz Tursku, gde nije mogao da traži azil zbog geografske rezerve koju je ta država stavila na Кonvenciju o statusu izbeglica. Usled toga odlazi u Bugarsku, gde je najpre bio lišen slobode, a zatim i podvrgnut policijskoj torturi. To što je bio dete, nije ga sačuvalo od fizičkog nasilja i zato odlučuje da iskoristi prvu priliku koja mu se ukazala i „pobegne“ iz Bugarske u Rumuniju. U Rumuniji traži azil, ali zbog manjkavosti sistema izbegličke zaštite, on biva prepušten sam sebi, budući da za vreme tog postupka nije imao prevodioca, pravnu pomoć i staratelja koji bio se brinuo o njegovim pravima kao maloletnika bez pratnje. Suočen sa svim navedenim poteškoćama, napušta Rumuniju i preko Mađarske stiže u Austriju. Policija ga privodi u vozu, negde u blizini Beča.

 

Dečak je policajcima odmah objasnio da dolazi iz Iraka i da želi da zatraži azil. Rečeno mu je da će biti odveden u centar za azil, ali je umesto toga, iste noći, predat mađarskoj policiji. Nakon što je sproveden u policijsku stanicu, ponovio je da beži od rata i da hoće da traži azil. Isto je čak i napisao na engleskom jeziku na jednom od dokumenata koji mu je dat da popuni i potpiše. Policajci su obećali da će ga odvesti u centar za decu bez pratnje, ali posle 5 sati vožnje policijskim kombijem, bez hrane, vode i pauze za toalet, našao se ispred visoke ograde opasane bodljikavom žicom koja je razdvajala Mađarsku i Srbiju. Usred noći i bez ikakvog objašnjenja nateran je da prođe kroz kapiju, van zvaničnog graničnog prelaza. Sve je urađeno bez znanja srpskih nadležnih organa i mimo bilo kakve zakonske procedure. Dečak je proteran u državu u kojoj nije bio čak ni u prolazu. Dezorijentisan i uplašen, isprva je, zbog ćiriličnih natpisa, pomislio da se možda nalazi u Ukrajini. Posle nekog vremena, uspeo je da dođe do Beograda, gde je, uz pomoć staratelja koji mu je dodeljen, konačno registrovana njegova namera da traži međunarodnu zaštitu. U januaru 2019. godine bio je jedan od prvih maloletnika bez pratnje koji je dobio azil u Srbiji. Trenutno živi i radi u Beogradu, tečno govori srpski jezik, zahvaljujući čemu se sa lakoćom uklopio u društvo. 

 

Posredstvom Beogradskog centra za ljudska prava, stupio je u kontakt sa pravnicima iz Mađarske, koji su zbog navedenog nezakonitog i arbitrernog proterivanja pokrenuli postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Austrije i Mađarske. Istinitost dečakove priče potvrdila je i zvanična dokumentacija koju su mu izdale vlasti te dve države, a koje ni postojanje takvih konkretnih pisanih tragova, nije sprečilo da teritoriju Srbije iskoriste kako bi ostvarile sopstvene ciljeve.


Ovakvi primeri protivpravnog postupanja, nažalost su i dalje aktuelni, budući da je Beogradski centar za ljudska prava, u toku ove i prethodnih godina, zabeležio više desetina identičnih slučajeva. Po sličnom principu, iz Mađarske u Srbiju, proterivani su državljani Jamajke, Кonga, Moldavije, Avganistana, Gabona i drugih zemalja. Imajući u vidu da krajnji dosezi memoranduma potpisanog između tri države još uvek nisu poznati, postavlja se pitanje da li će se njime samo ozakoniti faktičko stanje na terenu, te da će ovo "pooštravanje“ granične kontrole samo olakšati mađarskim i austrijskim vlastima da, pod okriljem postignutog dogovora, nastave sa praksom kršenja ljudskih prava. Takođe, biće interesantno videti i da li će doći do toga da Srbija pomeranjem „odbrambene linije na jug“, kako je to opisao predsednik Aleksandar Vučić, pod pritiscima Evrospke unije postane novi „čuvar“ njenih granica. To bi potencijalno moglo da dovede do toga da Srbija, u nekom budućem slučaju dečaka iz Iraka, obavi ulogu Mađarske, koja bi s druge strane preuzela nadzor i kontrolu nad sprovođenjem migracione politike u regionu. 

 


 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga