Najave događaja

kristina-kalajdzic-1.jpg

Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka

Kristina Kalajdžić - Istraživačica -Partneri za demokratske promene Srbija

 

Postoje mnogi tekstovi koji govore o tome da je privatnost mrtva u eri interneta i modernih tehnologija. Kažu i da danas najveću valutu predstavljaju upravo informacije i podaci, osnovna „sirovina“ za kompanije kao što su Facebook, Google i Amazon, koje nam nude toliko besplatnih alatki i sadržaja, a opet su među najprofitnijima u svetu. Zato ne čudi što se više nego ikad priča o zaštiti privatnosti i ličnih podataka. Pored kompanija, i vlade sve češće zadiru u našu privatnost prateći ono što radimo, koga znamo i kuda idemo. Metode i svrhe prikupljanja podataka se i dalje šire, a tome naizgled nema kraja ili ograničenja. Od preporučivanja proizvoda, do uticaja na izborne rezultate, sve je kreativnija upotreba, ili zloupotreba naše privatnosti i ličnih podataka.

Evropska unija, posmatrajući ovaj negativan trend, donela je 2016. godine Uredbu o zaštiti podataka o ličnosti, po uzoru na Uredbu, i naša država je 2018. donela novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (u daljem tekstu Zakon), čija primena počinje u avgustu ove godine.

Cilj ovog teksta je da rasvetlimo šta su to podaci o ličnosti i obrada ličnih podataka, kao i koja su naša prava u vezi sa obradom ovih podataka.

Šta je podatak o ličnosti:

Podaci o ličnosti su na primer: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana (JBMG), poreski broj, broj zdravstvenog osiguranja, broj telefona, broj lične karte, pasoša, slika, video zapis osobe, tonski zapis osobe, otisci prstiju, DNK, podaci lokaciji i kretanju, itd. Dakle, sve informacije kojima se može utvrditi identitet jednog lica, smatraju se podacima o ličnosti.

Za posedovanje i upotrebu podataka najčešće se koristi termin obrada podataka o ličnosti. Obrada je zapravo svaka radnja koja uključuje lične podatke – kopiranje, ustupanje, prikupljanje. čak i uvid u zdravstveni karton predstavlja obradu podataka o ličnosti. Za subjekte koji obrađuju podatke o ličnosti, najčešće upotrebljavamo termine rukovalac i obrađivač fizičko ili pravno lice, kao i državni organi, koji određuju svrhu za koju se podaci prikupljaju, obrađuju ih,i/ ili poverava nekom drugom subjektu na obradu.

Obrada ličnih podataka o građanima, nije sama po sebi nezakonita, ali je važno da postoji jasno određena svrha obrade podataka, koja nije protivna zakonima. Pa tako poslodavci prikupljaju podatke kao što su: ime i prezime, adresa, datum i mesto rođenja, matični broj, broj lične karte, državljanstvo, broj zdravstvenog osiguranja itd, u svrhu obračuna zarada, uplate poreza i osiguranja, kasnijeg ostvarivanja prava na penziju i sl. Ovakva obrada ličnih podataka svoj osnov crpi u raznim zakonima i propisima (Zakon o radu, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o zdravstvenom osiguranju…).

Pored ovakve vrste obrade podatka, obrada podataka može se vršiti i na osnovu pristanka lica na koje se podaci odnose. Takva obrada podataka odnosi se na situacije u kojoj je lice nekom svojom radnjom dalo pristanak za prikupljanje i obradu podataka. Novi Zakon pristankom za obradu podataka o ličnosti podrazumeva: svako dobrovoljno, određeno, informisano nedvosmisleno izražavanje volje lica, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom.

Primer takvog pristanka bi bio ulazak u tržni centar na čijim vratima je naglašeno da se unutrašnjost objekta snima. Ulaskom unutra smo obavešteni i da dali smo svoj pristanak da budemo snimani. Još jedan primer date saglasnosti je i već čuveno čekiranje accept (prihvatam) prilikom preuzimanja aplikacija sa Play Store- a. Većina građana ne čita tekst koji je povezan sa kvadratićem gde obeležavamo da se slažemo sa uslovima pod kojim kompanija posluje ili aplikacija radi. Tu se zapravo nalaze informacije koje se odnose i na upotrebu naših ličnih podataka. Pa tako, neke od tih aplikacija zahtevaju pristup galeriji sa fotografijama, kontaktima u našem telefonskom imeniku itd.

Kada se za obradu podataka zahteva saglasnost lica, rukovalac je dužan da pruži osnovne informacije o sebi, i da licu čiji su podaci saopšti informacije vezane za obradu podataka:  o svrsi obrade, pravnom osnovu obrade, i legitimnom interesu rukovaoca da podatke obrađuje; informacije da li će rukovalac deliti podatke sa nekim drugim subiektom u zemlji ili van zemlje; o roku u kojem će podaci o ličnosti biti čuvani, o pravima lica povodom obrade podataka, kao i o tome da li obrada podataka podrazumeva automatizovanu obradu podataka i profilisanje. Ove informacije rukovalac je dužan da prezentuje osobi na koje se podaci odnose pre traženja saglasnosti za obradu podataka.

Prava lica čiji se podaci o ličnosti obrađuju

Bez obzira na to da li je pravni osnov za obradu podataka dobijena saglasnost, ili neki pravni propis, lica na koja se podaci odnose ostvaruju određena prava u pogledu te obrade

  • Pravo na obaveštenje o obradi, uvid i dobijanje kopije

Svi građani imaju pravo da budu obavešteni o tome da li neki rukovalac (neko fizičko ili pravno lice ili organ vlasti) vrši obradu njihovih ličnih podataka. Ukoliko rukovalac poseduje Vaše lične podatke, na Vaš zahtev dužan je da Vam ih stavi na uvid. Uvid uključuje pregled, čitanje, slušanje podataka i sl. Na Vaš zahtev, rukovalac koji poseduje lične podatke o vama dužan je da Vam sačini kopiju tih podataka.

  • Prava lica povodom izvršenog uvida:

Nakon izvršenog uvida, ili dobijene kopije ličnih podataka koje rukovalac poseduje o Vama, možete zahtevati ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade. 

  • Pravo na prenosivost:

Ovo pravo je novina u našem pravnom sistemu. Ono podrazumeva da lice na koje se podaci odnose može zahtevati od rukovaoca prenošenje ličnih podataka drugom rukovaocu, kada je to tehnički izvodljivo, odnosno kada se lični podaci, koji su predmet zahteva za prenošenje, nalaze u strukturiranom i mašinski čitljivom formatu. Primer za to bi bio da banka čiji ste klijent, na Vaš zahtev izvrši prenos Vaših ličnih podataka u drugu banku.

  • Pravo na povlačenje saglasnosti:

U situacijama kada je pravni osnov za obradu ličnih podataka Vaš pristanak, imate pravo da u bilo kom trenutku povučete datu saglasnost. Ovo znači da se uvek možete obratiti rukovaocu koji obrađuje Vaše podatke i zahtevati od njega da prekine obradu Vaših podataka.

Zahtev za ostvarenje prava

Zakonom nije predviđeno kako treba da izgleda zahtev kojim se traži uvid u lične podatke, izdavanje kopije, ispravka, dopuna, ažuriranje, brisanje podataka itd, međutim Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izradio je dva formulara koji treba da olakšaju građanima ostvarivanje ovih prava.  Prvi se odnosi na situacije u kojima želite da proverite da li neki rukovalac poseduje podatke o Vama, želite uvid u njih i/ili kopiju. Drugim zahtevom od rukovaoca možete tražiti ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka itd. Oba zahteva je moguće preuzeti na sledećem linku. Zahtevi se mogu uputiti rukovaocima za koje pretpostavljate ili znate da raspolažu Vašim ličnim podacima.

Obraćanje Povereniku i sudska zaštita

U slučaju da lice na koje se podaci odnose smatra da se obrada podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama Zakona, ono ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji vrši poslove zaštite podataka o ličnosti.

Pored obraćanja Povereniku, lice na koje se podaci odnose može podneti tužbu za zaštitu svojih prava, protiv rukovaoca ili obrađivača za kog smatra da je obradom ličnih podataka povredio neko od prava propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Pored ove vrste zaštite moguće je pokrenuti postupak i pred osnovnim sudom tužbom za naknadu štete zbog nezakonitog rukovanja podacima o ličnosti.

Savet autora je da se u svim slučajevima povrede prava iz ove oblasti, lica na koje se podaci odnose prvo obrate Povereniku, kao organu u čijoj direktnoj nadleženosti je oblast zaštite podataka o ličnosti, i koji ima razvijenu praksu postupanja u ovoj oblasti.

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga