Značaj kontinuirane i bliske saradnje između institucija u prevenciji i rešavanju predmeta nasilja u porodici, odnosno rodno zasnovanog nasilja, ključna je poruka sa radionica koje smo održali u Kragujevcu i Aranđelovcu protekle nedelje. U saradnji sa Forumom sudija Srbije, Pravosudnom akademijom i Biroom za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) na radionicama smo okupili predstavnike institucija ključnih za prepoznavanje i sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava i procenu rizika u ovim slučajevima.
Oko 70 sudija i tužilaca, predstavnika policije i centara za socijalni rad sa teritorije Kragujevca, Knića, Rače, Aranđelovca, Topole, Smederevske Palanke učestvovalo je u razmenama iskustava i dobre prakse u koordinisanom reagovanju i odgovoru intervencija službi koje su ključne da u lokalnoj zajednici efikasno zaustave nasilje.
Radionice su vodile predavačice Gorjana Mirčić Čaluković, javna tužiteljka upućena u Pravosudnu akademiju i Ivana Milovanović, sutkinja Višeg suda u Nišu. ’Rešavanje slučajeva rodno zasnovanog nasilja je moguće jedino multisektorskom saradnjom. Šta to znači? Znači da svako od institucija ima samo jednu kockicu mozaika, jedan deo te priče. Tek kada se svi udružimo, kad razmenimo sve informacije, mi ćemo biti u mogućnosti da sagledamo celu sliku…. A zašto je to važno? Važno je jer ovo nisu predmeti, ovo su ljudi, ljudske sudbine i životi. Radeći na ovakav način, mi spašavamo te ljude.’ Istakla je Gorjana Mirčić Čaluković približavajući cilj ovakvih radionica i potrebu za njihovom kontinuiranom organizacijom i proširivanjem na predstavnike što većeg broja institucija, uključujući i zdravstvene i obrazovne ustanove.
Tokom radionica, kroz praktične primere i vežbe, razgovaralo se o primeni metodologije za procenu rizika, predlaganju odnosno o produžavanju hitnih mera ili pritvora, izradi individualnih planova zaštite, te o procesuiranju, dokazivanju, zaštiti svedoka i sudskoj praksi.
’Uzroci nasilja prema ženama jesu rodni stereotipi i predrasude i ono što je najteže kada se postupa u ovim slučajevim je prepoznati zapravo u svakom konkretnom slučaju koja je rodna predrasuda ili stereotip dovela do toga. Sa druge strane to utiče na to koliko ćemo verovati žrtvi, kakav ćemo imati stav prema žrtvama pa samim tim i opredeliti dalji tok postupka.’, istakla je sutkinja Milovanović.
Pored dobre saradnje policije i pravosudnih institucija, istaknut je i nedostatak ljudskih resursa te posebno nedostatak specijalizovanih službi za pružanje psihosocijalne pomoći pre svega žrtvama nasilja, u malim sredinama.
U saradnji sa Forumom sudija Srbije nastavićemo sa obukama, a sa partnerima iz Autonomnog ženskog centra radićemo dalje na primeni najboljih praksi u proceni rizika i izradi individualnih planova zaštite za žrtve nasilja u porodici.
