Pravo na sudsku zaštitu ima svako ko smatra da je pretrpeo diskriminaciju. Parnični postupak se pokreće tužbom i u slučajevima diskriminacije je uvek hitan.
Za postupke u slučajevima diskriminacije stvarno je nadležan viši sud u prvom, odnosno apelacioni sud u drugom stepenu.
Što se tiče mesne nadležnosti, tužilac bira da li će tužbu podneti sudu prema svom prebivalištu/sedištu ili prema prebivalištu/sedištu tuženog. Tužbu može podneti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, organizacija za zaštitu ljudskih prava ili dobrovoljni ispitivač diskriminacije. Ako tužbu podnosi organizacija, neophodan je pisani pristanak diskriminisanog.
Šta sve može da se traži tužbom?
Postoji nekoliko vrsta tužbi, odnosno tužbenih zahteva, koje se mogu podneti povodom diskriminacije, uključujući i zahteve za privremene mere, koji se mogu istaći pre okončanja spora ili pre podnošenja tužbe. Pored toga, postoje i oblici dodatne zaštite kao što su sudski penal i objavljivanje presude.
1. Tužba za sprečavanje diskriminacije
Ova tužba se podnosi kako bi se diskriminacija sprečila i njom se može zahtevati zabrana radnje koja može dovesti do diskriminacije, zabrana nastavka diskriminatorske radnje ili zabrana ponavljanja već izvršene diskriminatorske radnje. Na primer, zabrana ponovnog odbijanja učenika sa invaliditetom da učestvuje u školskim aktivnostima.
2. Tužba za uklanjanje stanja diskriminacije
Ako diskriminatorska radnja već postoji i stvara trajno stanje diskriminacije, može se zahtevati uklanjanje tog stanja. Na primer, uklanjanje oglasa koji poziva na bojkot zbog nacionalne pripadnosti ili uklanjanje arhitektonske prepreke za osobe sa invaliditetom.
3. Tužba za utvrđivanje diskriminacije
Diskriminisani može da traži da sud utvrdi da određeno ponašanje predstavlja diskriminaciju, te da je kao takvo nedopušteno, posebno kada diskriminator smatra da ima pravo na diskriminatorsku radnju. Na primer, kada stanodavac tvrdi da ima pravo da odbije ponudu za zakup stana lica druge vere, lice može tražiti da sud utvrdi da je takvo ponašanje diskriminatorno i nedopušteno.
4. Tužba za naknadu štete
Diskriminisani može tražiti naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane diskriminacijom. Materijalna šteta uključuje stvarnu štetu i izmaklu dobit, dok nematerijalna šteta obuhvata duševne bolove, fizičke bolove i/ili pretprljeni strah.
5. Kombinacija više tužbenih zahteva
Diskriminisani može kombinovati više tužbenih zahteva, na primer, zahtev za uklanjanje stanja diskriminacije i naknadu štete. Sud će utvrditi nedopuštenost diskriminacije pre nego što odluči o ostalim zahtevima.
6. Zahtev za izdavanje privremene mere
Diskriminisani može zahtevati privremenu zabranu diskriminatorske radnje, naredbu za uklanjanje stanja diskriminacije, ili određeno ponašanje radi obezbeđenja naknade štete.
7. Zahtev za izricanje sudskog penala
Diskriminisani može zahtevati da sud odredi sudski penal, koji je diskriminator u obavezi da isplati ako ne postupi po presudi ili privremenoj meri. Ovaj novčani iznos nema karakter naknade štete, već predstavlja dodatni pritisak na diskriminatora da izvrši obavezu.
8. Zahtev za objavljivanje presude
Ukoliko je diskriminacija izvršena javno, diskriminisano lice može zahtevati da sud naloži diskriminatoru da o svom trošku objavi presudu u celini ili delimično.
Na kome je teret dokazivanja diskriminacije u postupku?
Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv.
Ukoliko diskriminisano lice učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi.
!!! Diskriminisano lice nikad ne mora da dokazuje da ima pravni interes za zaštitu, niti da navede zbog čega traži zaštitu.
Postupak je hitan – šta to zapravo znači?
Sud mora da postupa hitno po tužbama zbog diskriminacije, dajući prednost ovim predmetima u odnosu na ostale. Sud je u obavezi da hitno odluči o zahtevu za privremenu meru, i to najkasnije u roku od tri dana od prijema predloga.
Ukoliko sudija zanemari ovu obavezu, diskriminisani može da se obrati predsedniku suda, koji je dužan da osigura zakonitost rada.