Apsolutno nezavisno sudstvo je ideal kome se teži. Tradicionalno se smatra da zemlje tzv. stare zapadne demokratije imaju pravosudne sisteme sa najvećim stepenom nezavisnosti sudstva, pre svega zbog dugogodišnjih demokratskih tradicija i političke kulture.
Tokom poslednjih 30 godina, sudstvo u Republici Srbiji je, u zavisnosti od vremenskog perioda koji se posmatra, uspevalo da postigne manji ili veći stepen nezavisnosti. U svakom slučaju, ne sme se gubiti iz vida da se tokom tog perioda raspala država, da se desio rat u okruženju, da je Srbija bila izložena strogim sankcijama, da je sprovedena privatizacija preduzeća, kao i da su mnoga preduzeća propala, privreda je bila uništena, hiljade radnika je izgubilo posao, što je uzrokovalo i mnoge druge probleme na ličnom, porodičnom i društvenom planu, te da su se desili i drugi značajni vanredni događaji. Budući da je sudstvo deo društva, sve se to moralo odraziti i na njega.
Važno je, međutim, imati u vidu da Ustav i zakoni u Srbiji pružaju dovoljne garancije da pravosuđe bude nezavisno, ali je potrebno da svi, a naročito zakonodavna i izvršna vlast, poštuju ove garancije.
Da li ste znali? Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, prema istraživanjima Instituta društvenih nauka, sudije su uvek bile među tri najpoštovanije profesije, sa lekarima i vojnicima.