Pristup adekvatnoj pravnoj pomoći predstavlja značajan problem u zaštiti prava potrošača, naročito imajući u vidu da potrošač po pravilu nema ekonomski interes da angažuje advokata u predmetu čija je vrednost relativno mala u odnosu na moguće troškove advokata.
Pre pokretanja potencijalnog potrošačkog spora, potrebno je potražiti odgovarajuću pravnu pomoć, prvenstveno preko potrošačkih organizacija. Registrovane potrošačke organizacije imaju zakonsko ovlašćenje da zastupaju interese potrošača u sudskim i vansudskim postupcima (čl. 135, st. 1, tač. 3 ZZP). Međutim, pravila parničnog postupka predviđaju ograničenje zastupanja preko punomoćnika, uslovljavajući da je punomoćnik advokat, bliski srodnik ili pravnik s pravosudnim ispitom iz sastava opštinske službe pravne pomoći (čl. 85 ZPP).
Potrošačke organizacije su, po pravilu, u mogućnosti da pruže kompetentnu i adekvatnu pravnu pomoć, preko pravnika ili advokata angažovanog u skladu s uslovima programa Regionalnih potrošačkih savetovališta, koji sprovodi i subvencioniše Ministarstvo (vidi u nastavku). To prvenstveno podrazumeva davanje pravnih saveta, pomoć kod sastavljanja pravnih sredstava ili drugih podnesaka, uputstava u pogledu postupanja ili upućivanja na način i mogućnosti rešavanja problema, s tim da kvalitet pravne pomoći zavisi od složenosti slučaja i kapaciteta organizacije.
U slučaju bilo kog oblika potrošačkog problema, kao prvi korak zaštite potrošačkog prava poželjno je u ranoj fazi, po mogućstvu već u vreme podnošenja reklamacije, obratiti se najbližoj potrošačkoj organizaciji za pomoć i savet. Na taj način se može dobiti pouzdana ocena pravnog i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, preciznija informacija u pogledu raspoloživih mogućnosti, kao i asistencija na putu ostvarivanja zaštite prava potrošača.