Za samo sastavljanje krivične prijave ne postoji propisana forma.
Možemo je podneti protiv određenog lica (jednog ili više njih), nepoznatog lica, a podnosi se za događaj u kom smo mi sami učestvovali ili je neko drugi učestvovao. Bitno je da opišete događaj svojim rečima, navedete podatke o vremenu, mestu, načinu, posledici i, ukoliko je moguće, poznatim ili nepoznatim učesnicima događaja sa što više detalja o njihovom izgledu.
Dakle vreme, mesto, način, posledica, učesnici i šteta ukoliko je nastala. Nije neophodno navoditi o kom krivičnom delu se radi, jer je to posao državnih organa kojima se prijava podnosi. U prijavi možete ali i ne morate navesti svoje podatke.
- Vreme izvršenja krivičnog dela?
Vreme izvršenja krivičnog dela nije lako odrediti, a i zavisi od samog krivičnog dela, kao i mogućnosti onog ko prijavljuje da sazna pojedine detalje. Slučajni prolaznik može u prijavi da objavi šta i kada je video. S druge strane, podnosilac krivične prijave koji posmatra i analizira određene događaje duži period može u krivičnoj prijavi odrediti period izvršenja krivičnog dela (npr. u periodu nakon oduzimanja dozvole za uvoz opasnog otpada januara 2020. godine do oktobra 2021. godine (kao datum kada ste uočili poslednje odlaganje opasnog otpada)).
- Mesto izvršenja krivičnog dela?
Definisanje mesta gde je izvršeno krivično delo ili gde je nastupila očigledna posledica krivičnog dela može da bude jednostavno u urbanim sredinama – označavanjem ulice i broja i određenog mesta, dok u ruralnim i nenaseljenim područjima to nije tako jednostavno, a upravo se krivična dela protiv životne sredine tamo i dešavaju. Pored opisa mesta (npr. na levoj obali reke Kolubare, 5km nizvodno od grada Valjeva) korišćenjem portala GEOSRBIJA, može se odrediti katastarska opština i broj katastarske parcele na kome se uočavaju posledice izvršenja krivičnog dela.
- Posledica
Razna krivična dela podrazumevaju i različite posledice. Tako, posledica krivičnog dela predviđenog Zakonom o veterinarstvu može biti širenje zarazne bolesti i uginuće životinja, dok za delo zagađenje životne sredine posledica može biti zagađeno zemljište u većoj meri.
- Šteta?
Imovinska šteta može da bude uočljiva tzv. stvarna šteta, a može biti i u vidu izmakle koristi. Npr. pomor ribe u ribnjacima se može opredeliti kroz imovinsku štetu u određenom iznosu, koji će se precizirati veštačenjem. Bitno je navesti ko je pretrpeo štetu i u čemu se ona sastoji jer se na taj način lice uvodi u postupak kao oštećeni. Oštećeni je učesnik krivičnog postupka sa definisanim pravima.