Krivična presuda sa izrečenom zatvorskom kaznom za ekološkog prestupnika može biti krajnji rezultat jednog krivičnog postupka. Put do takve odluke zavisi od mnogih faktora, koji se preispituju kroz nekoliko faza. Faze krivičnog postupka prikazane su na infografiku Redovni krivični postupak.
Prvu fazu vodi javni tužilac, jer je on taj koji goni u ime države. Javni tužilac, pri tome, stalno „vaga“ različite interese. Na osnovu jedne vrste prvog ispitivanja onog što je od dokaza na stolu i u zavisnosti od društvene opasnosti dela, tužilac može:
1) da donese odluku da odbaci krivičnu prijavu (jer smatra da niti ima dela, ili ne može zbog nečega da se goni)
2) da uputi slučaj prekršajnom sudu (jer smatra da je osuda za prekršaj izvesnija),
3) da odloži krivično gonjenje, koje se i obustavlja ako okrivljeni ispuni meru koju je naredio javni tužilac jer smatra da je celishodno da se, umesto kažnjavanja, otklone štetne posledice ili izvrši plaćanje određenog iznosa u budžet,
4) da ponudi okrivljenom sporazum o priznanju krivičnog dela, čime ovaj biva osuđen, ali obično na uslovnu ili nešto nižu kaznu.
Tek opasnost samog dela i postojanje jakih dokaza bi javnog tužioca alarmiralo da pokrene istražni postupak, što je druga faza koju vodi tužilac.
Prilikom sprovođenja istrage, tužilac prikuplja dokaze kako bi sastavio optužni akt i isplanirao dokazivanje pred sudom. Zato će pozvati još u istrazi sve one koji bi trebalo i pred sudijom da se pojave, i daju iskaz, kako bi se utvrdile sve okolnosti. U ovoj fazi izvršiće se veštačenja, neophodna radi procene da li ima elementa krivičnog dela (npr. hemijska analiza o nivou toksičnih materija u vazduhu). Kao i okrivljena lica, svim spisima i radnjama oštećeni u postupku ima pristup, i može davati primedbe i sl. Oštećeni i tužilac imaju iste interese, a po pravilu, da li će oštećeno lice doći do neke satisfakcije, zavisi od uspeha tužioca. Zato se oštećeni javlja kao „drugo oko“, koje motri i dodatno pritiska tužioca da sve uradi da obezbedi dokaze koje će ubediti sud da donese presudu. Kad završi istragu, tužilac opet procenjuje da li da:
1) obustavi gonjenje,
2) odloži krivično gonjenje,
3) ponudi sporazum o priznanju dela,
4) uputi prekršajnom sudu ili će podići optužnicu.
To je i kraj istražne faze, a početak novih koje vodi sud. Ako sud potvrdi optužnicu, kreće se u fazu koju vodi sud.
Postupak pred sudom je daleko transparetniji, pa i jednostavniji za praćenje. Predmet dobija broj pred sudom, a svako može da se na jednostavan način obavesti o suđenjima i to preko portala Tok predmeta. Svako može da prisustvuje fizički suđenju. Tako građani mogu da doprinesu svojim prisustvom, tj. da utiču na pravičnost postupka, ali i da obaveste javnost izveštavanjem o onome šta se dešava u sudnici.
Stalni pritisak građana utiče da se institucije vrate u svoje šine. Mnoge organizacije pomažu građanima da lakše izvrše svoju društveno-korisnu ulogu. Više informacija o koracima kroz pravosudni sistem možete saznati preko vodiča na portalu Otvorena vrata pravosuđa. Direktnu besplatnu pravnu pomoć i podršku možete potražiti od registrovanih pružalaca besplatne pravne podrške (poput Komiteta pravnika za ljudska prava), čiji registar objavljuje Ministarstvo pravde, ali i od neregistrovanih pružalaca (poput Viktimološkog društva ili RERI).