Prema izričitom slovu Zakona, postojanje vanbračne zajednice, a za potrebe ostvarivanja prava na porodičnu penziju, utvrđuje se pred sudom u vanparničnom postupku. Ukoliko ovakva odluka nije doneta za vreme života umrlog, preživeli partner mora pokrenuti postupak pred nadležnim sudom radi utvrđenja postojanja vanbračne zajednice. Ovaj postupak pokreće se predlogom, a predlagač je preživeli vanbračni partner. Budući da pravila vanparničnog postupka zahtevaju i protivnika predlagača, pasivnu legitimaciju u ovom postupku imaju zakonski naslednici preminulog člana porodice.
Dakle, da bi ostvario pravo na porodičnu penziju, vanbračni partner preminulog lica mora da pokrene vanparnični postupak radi utvrđenja da je među njima postojala vanbračna zajednica, koja je do tada trajala najmanje tri godine, a postupak pokreće protiv zakonskih naslednika preminulog lica kao protivnika predlagača. Uz predlog, sudu se podnose i odgovarajući dokazi koji potvrđuju postojanje vanbračne zajednice, a najčešće se u tom cilju saslušavaju i svedoci.
Napomena: naglašavamo da PIO fond kao dokaz postojanja vanbračne zajednice neće prihvatiti izjave overene kod javnog beležnika, već isključivo odluku suda o ovom pitanju.
Upravni sud se u svojoj praksi bavio pitanjem odnosa bračne i vanbračne zajednice u svetlu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Prema stavu Upravnog suda, iskazanom u presudi I-1 U 16938/19, irelevantna je dužina trajanja zajednice života pre zaključenja braka: „prvostepeni organ [je] pravilno i potpuno utvrdio činjenapomenično stanje i na isto pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan zahtev tužilje za ostvarivanje prava na porodičnu penziju iza pokojnog supruga BB. Ovo iz razloga što tužilja ne ispunjava zakonom propisane uslove za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, budući da, prema citiranoj odredbi člana 28a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, bračni drug umrlog korisnika starosne penzije može steći pravo na porodičnu penziju samo pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine, (u pitanju je stara verzija propisa, koja je zahtevala drugačije uslove za ostvarivanje prava na porodičnu penziju u odnosu na važeći propis) što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer tužilja i njen sada pokojni suprug nisu imali dece, a od momenta zaključenja braka do momenta smrti pokojnog BB je prošlo manje od dve godine. Po oceni suda, za ostvarivanje prava na porodičnu penziju od uticaja je vremenski period koji se odnosi na dužinu trajanja bračne zajednice pre smrti osiguranika odnosno korisnika starosne penzije, pa su bez uticaja navodi tužbe kojima se ukazuje da su bračni drugovi pre zaključenja braka živeli u vanbračnoj zajednici.“