Članovi porodice preminulog korisnika ili osiguranika pokreću postupak za ostvarivanje prava na porodičnu penziju pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Zahtev se podnosi filijali prema mestu prebivališta umrlog korisnika penzije ili osiguranika i razlikuje se u zavisnosti od toga da li se penzija nasleđuje od korisnika penzije, lica koje je već ostvarilo pravo na neku od penzija ili od osiguranika, odnosno lica koje nije za života ostvarilo pravo na penziju.
Uz zahtev se podnose i odgovarajući dokazi potrebni za odlučivanje, koji se razlikuju u zavisnosti od toga po kom osnovu član porodice ostvaruje pravo na porodičnu penziju. Neki od njih su:
- izvodi iz matičnih knjiga umrlih, rođenih i venčanih;
- pravosnažne sudske odluke o razvodu braka i obavezi izdržavanja supružnika;
- pravnosnažna sudska odluka o postojanju vanbračne zajednice;
- dokaz o školovanju dece starije od 15 godina;
- medicinska dokumentacija za lice koje ostvaruje pravo na porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad;
- poresko uverenje za članove porodice o ukupnoj visini mesečnog prihoda u kvartalu pre smrti korisnika penzije;
- imena i adrese lica koja mogu da potvrde činjenicu izdržavanja kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju;
- rešenje o stavljanju pod starateljstvo ukoliko postoji.
Ukoliko se radi o umrlom osiguraniku, spisku dokaza se dodaju i:
- uverenja o uplatama doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje;
- izveštaj o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju;
- dokazi o stažu umrlog osiguranika u inostranstvu.
U slučaju da postoje manjkavosti u matičnoj evidenciji prilikom utvrđivanja radnog staža osiguranika, od koga zavisi pravo na porodičnu penziju članova porodice, a i njen iznos, Upravni sud podseća na obavezu PIO fonda da pokuša da pribavi podatke koji su od značaja za utvrđivanje staža osiguranja. U presudi II-5 U. 19015/19 Sud naglašava da „[p]rema oceni Suda, ne može se prihvatiti kao pravilno nalaženje tuženog organa dato u razlozima obrazloženja osporenog rešenja da je prvostepeni organ pravilno odlučio kada je odbio zahtev tužilje za priznavanje prava na porodičnu penziju, jer za umrlog osiguranika DD, od koga se izvodi pravo na porodičnu penziju, nema podataka u bazi matične evidencije. Naime, Sud nalazi da zahtev za priznavanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja može biti odbijen zbog toga što podnosilac zahteva ne ispunjava uslove propisane zakonom, ali je pre donošenja takve odluke nadležni organ dužan da utvrdi činjenice od kojih zavisi ispunjenost tih uslova, što ovde nije slučaj. Iz spisa predmeta proizlazi da su činjenice od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za priznavanje prava na porodičnu penziju utvrđene pribavljanjem podataka od Službe Direkcije fonda u Prištini od 22. 8. 2018. godine. Pri tome, iz dokaza dostavljenih uz zahtev, overene kopije radne knjižice, kao nesporno proizlazi da je pokojni bračni drug tužilje bio zaposlen, između ostalog u […] od 5. 1. 1990. godine do 6. 8. 1992. godine, kao i u […] u periodu od 7. 11. 1992. godine do 19. 4. 2007. godine. Sa iznetog, tuženi organ je trebalo da uvaži žalbu tužilje izjavljenu protiv ožalbenog rešenja prvostepenog organa, jer je prvostepeni organ bio dužan pre donošenja ožalbenog rešenja da pokuša da pribavi podatke koji su od značaja za utvrđivanje staža osiguranja tužilje. Ovo posebno, jer tužilja ne može snositi štetne posledice propuštanja upravnih organa da utvrde bitne činjenice od kojih je zavisilo ostvarivanje njenog prava, a što su upravni organi bili dužni da učine u skladu sa načelom oficijelnosti i istražnim načelom u upravnom postupku.”