Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnose organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac, organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, a može ga podneti i oštećeni.
U svakodnevnoj praksi zahteve najčešće podnosi Ministarstvo unutrašnjih poslova za prekršaje iz oblasti saobraćaja, javnog reda i mira i dr., inspekcije iz svoje nadležnosti, poreska uprava za poreske prekršaje, uprava carine za carinske prekršaje, kao i drugi organi uprave iz svog delokruga.
Svako ko je oštećen nekom prekršajnom radnjom takođe može podneti zahtev kao i svaki drugi ovlašćeni predlagač ukoliko ovlašćeni predlagač nije podneo zahtev, a trebalo je po shvatanju oštećenog.
Ukoliko ste okrivljeni, uz poziv prekršajnog suda dobićete i zahtev. Na taj način ćete se upoznati s onim za šta se teretite.
U zahtevu, između ostalog, mora biti navedeno vreme i mesto prekršaja, opis radnje ili propuštanja, pravna kvalifikacija, kao i dokazi koji se predlažu.
Uz zahtev se često podnosi određena dokumentacija, pa ukoliko Vam nije dostavljena, a iz zahteva vidite da je podneta, imate pravo na uvid u spise i kopiranje i pre Vašeg saslušanja.
Pažljivo pročitajte poziv prekršajnog suda, jer su na njemu po pravilu odštampana prava koja imate u toku prekršajnog postupka. Na neka od njih će Vas sudija ponovo upozoriti prilikom prvog saslušanja (npr. pravo na branioca).