Ponavljanje postupka za ostvarivanje prava na penziju pred PIO Fondom može se tražiti čak i kada se prema opštim pravilima upravnog postupka, odnosno pravilima koje sadrži Zakon o opštem upravnom postupku, postupak ne bi mogao ponoviti jer nisu ispunjeni uslovi ili su protekli rokovi za ovaj pravni lek, pod uslovom da stranka:
1) sazna za nove činjenice, odnosno nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze koji bi sami, ili u vezi sa već upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rešenja (recimo, stranka naknadno pribavi dokaze o tome da je za neki period staž zaista bio uplaćen, pa će sabiranjem sa ranije utvrđenim stažom biti ispunjen uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju);
2) kada je propušteno da se u ranijem postupku iznese neka činjenica, odnosno dokaz koji može dovesti do drugačijeg rešenja (na primer, poslodavac naknadno podnese M4 obrazac koji je propustio ranije da podnese).
U ponovljenom postupku koji se pokreće na zahtev stranke ili po službanoj dužnosti PIO Fond donosi novo rešenje sa novim iznosom penzije, s tim što će novi iznos penzije penzioneru biti isplaćivan od dana podnošenja zahteva, odnosno od prvog dana narednog meseca od dana donošenja rešenja u postupku ponavljanja pokrenutom po službenoj dužnosti.
Upravni sud je u nekoliko svojih presuda tužbu uvažio i vratio predmet na ponovno odlučivanje u situacijama kada PIO Fond nije prihvatio da odlučuje o zahtevima za ponavaljanje postupka sa obrazloženjem da je protekao rok u kome se ponavljanje postupka može tražiti. Suprotno tome, po nalaženju Suda, PIO fond je nepravilno utvrdio da je prošao subjektivni rok propisan Zakonom o opštem upravnom postupku, jer nije cenio opšte propise o računanju rokova, kao ni posebne propise sadržane u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. (Presuda Upravnog suda, 9 U 31283/2010 od 8.3.2012. godine)
Ukoliko je pravosnažnim rešenjem PIO Fonda povređen zakon ili opšti akt Fonda, a time je naneta šteta penzioneru (na primer, utvrđen je manji iznos penzije nego što mu zaista pripada), PIO Fond može sam izmeniti svoje prvobitno doneto rešenje novim. Takođe, novo rešenje će se doneti i ako se sazna za činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja rešenja.
U takvoj situaciji, stav Upravnog suda je da će Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneti novo rešenje kojim se zamenjuje ranije doneto rešenje, s tim da prava utvrđena novim rešenjem pripadaju osiguraniku od dana podnošenja zahteva za izmenu, odnosno od dana donošenja rešenja u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti.
Upravni sud je u ovoj situaciji napravio jasnu razliku između dva pomenuta vanredna pravna sredstva - samo u slučaju kada se sazna za nove činjenice i nove dokaze ili je propušteno da se u ranijem postupku iznese neka činjenica ili dokaz, može se i po proteku roka za ponavljanje postupka po Zakonu o opštem upravnom postupku ponoviti postupak okončan rešenjem Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pri tom, činjenice i dokazi moraju biti iz perioda pre donošenja prvostepenog rešenja. Suprotno tome, ako se radi o novim činjenicama, nastalim posle donošenja rešenja o penziji donosi se novo rešenje kojim se zamenjuje pravnosnažno rešenje Fonda, čak iako nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. (Presuda Upravnog suda, 9 U 2768/2013 od 28.2.2014. godine)