Sigurno ste dosad već videli ili čuli za neki primer zloupotrebe javnih resursa tokom kampanje. Neki od njih su kažnjivi i vredi ih prijaviti javnom tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, drugim državnim institucijama ili nevladinim organizacijama koje prate izbornu kampanju.
Kampanja uopšte ne sme da se vodi u državnim organima, gradskim i opštinskim prostorijama, školama, bolnicama i drugim javnim ustanovama, sudovima i javnim preduzećima. Ako radite u nekoj javnoj instituciji ili je posećujete tokom kampanje, možda ćete saznati da je, na primer, direktor ustanove omogućio plaćeno odsustvo, „preporučio“ zaposlenima da odu na predizborni skup neke stranke ili omogućio da se u radnim prostorijama snima stranački promotivni spot.
Možda ćete uočiti da se automobili ili autobusi gradskog javnog preduzeća koriste za prevoz stranačkih funkcionera i aktivista. Možda će Vam na telefon ili mejl-adresu koju ste ostavili kao kontakt u opštini ili sportskom centru iz sasvim drugog razloga stići poruka od političke stranke, ili ćete u poštanskom sandučetu zateći opštinske novine u kojima se predsednik opštine hvali prethodnim uspešnim radom i predstavlja planove za budućnost kao da će nastaviti da bude na toj funkciji i posle izbora.
Imajte na umu da nije baš svako korišćenje javnih resursa u kampanji zabranjeno. Na primer, stranke mogu da koriste prostorije opština i mesnih zajednica, domove kulture ili sportske hale, besplatno ili uz naknadu, ali samo ako su unapred propisani i objavljeni cenovnici i ako svi učesnici kampanje imaju mogućnost da koriste te prostorije pod istim uslovima. Takođe, neki državni funkcioneri mogu da idu na stranačke skupove u službenim vozilima – to su samo osobe koje uživaju danonoćno obezbeđenje (npr. ministar unutrašnjih poslova, ali ne i ministar za rad ili prosvetu).
Za razliku od očiglednih primera zloupotrebe javnih resursa, neki mogu biti zakoniti ili makar prividno zakoniti. Ako javno preduzeće odluči da asfaltira seoske puteve pred izbore ili da domaćinstvima oprosti dug za komunalne usluge, ako gradonačelnik upravo pred izbore odluči da dodeli socijalnu pomoć ili direktor doma zdravlja odluči da stalno zaposli bolničare koji su radili na određeno vreme, za takvu zloupotrebu mogu da odgovaraju jedino ako su prekršili neka pravila (npr. asfaltiranje i zapošljavanje nije bilo predviđeno planom). U nekim okolnim državama (Crna Gora, Severna Makedonija) postoje ograničenja i poseban mehanizam za praćenje javnih rashoda u kampanji, ali u Srbiji još uvek ne.