U saradnji sa Nacionalnim konventom o EU u Beogradu smo okupili predstavnike organizacija civilnog društva, članice Konventa, kako bismo otvorili dijalog na temu otvorenih podataka i njihovog značaja za funkcionisanje pravosuđa, te šireg skupa pravnih usluga.
Javne institucije sakupljaju i proizvode veliku količinu različitih podataka, a obezbeđivanjem njihove dostupnosti u formi otvorenih podataka gde su oni mašinski čitljivi (bez ugrožavanja poverljivosti ili privatnosti) oni se čine dostupnim širem krugu korisnika.
Pored značaja za transparentnost institucija i korišćenje mašinski čitljivih podataka za istraživačku delatnost, ubrzan razvoj tehnologije i njen ključni uticaj na sve sfere društva osvetlili su i ekonomske razloge za dalji razvoj otvorenih podataka. Države širom sveta otvaraju podatke jer time ne samo da obezbeđuju viši nivo javnosti rada već pružaju građanima i privredi nove mogućnosti da od podataka stvore neku novu vrednost – bilo da se radi o nekoj novoj aplikaciji, poslovnom modelu, vizuelizaciji, mapi, itd.
‘Ekonomski razlozi za otvaranje podataka su brojni jer su oni ključ za digitalnu transformaciju, inovaciju i automatizaciju u pravosuđu.’ istakao je prof. dr Đorđe Krivokapić, LL.M. vanredni profesor prava informaciono-komunikacionih tehnologija na Fakultetu organizacionih nauka i suosnivač Share Fondacije. Kako je dalje istakao, ’tradicionalni model razmišljanja zahteva puno ljudi, a mi imamo oseku kadrova u pravosuđu jer mladi nisu zainteresovani za pravosuđe. Tako imamo manjak resursa a višak posla.’ Upotreba otvorenih podataka u daljem razvoju veštačke inteligencije i njena primena može biti jedno od potencijalnih rešenja za prevazilaženje ovog problema.
Veštačka inteligencija svoju primenu u pravosuđu može naći u oblasti pretraživanja različitih izvora prava, prevodu tekstova, kroz četbotove koji će građanima na jednostavan i brz način pružiti potrebne informacije, kao i kroz pripremu sažetaka presuda i primenom text-to-speech softvera koji bi pojednostavio generisanje zapisnika sa pretresa i ročišta.
Pored toga, primena veštačke inteligencije u postupku anonimizacije i pseudoanonimizacije sudskih odluka ubrzala bi i omogućila širu dostupnost kvalitetnih baza sudske prakse. Kako su istakli predstavnici civilnog društva na jučerašnjem skupu, otvorene baze sudske prakse neophodne su za bilo kakvu ozbiljnu analizu rada pravosuđa i praćenje budućih trendova te procene u vezi potrebnih izmena procedura i zakonskog okvira, kao i za adekvatno upravljanje resursima.
USAID-ov projekat ’Pravda za sve’ nastaviće da zajedno sa EU Konventom zagovara otvaranje novih skupova podataka vezanih za pravosuđe. Kako će Srbija u naredne 3 godine biti predsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), osnovanog u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Projekat će u svoju inicijativu uključiti i Ministarstvo pravde i Kancelariju za IT i eUpravu kako bi se istražile sve mogućnosti za otvaranje podataka vezanih za rad pravosuđa i njihovu dalju širu primenu.
Takođe, u saradnji sa partnerima iz ICT Hub radićemo na mapiranju inovacija u pravosuđu i uslugama u sektoru pravde koje mogu biti od značaja i koristi za građane, a za čiji razvoj od značaja mogu biti i otvoreni podaci i veštačka inteligencija.
