Najave događaja

fairness-56658791280-min.png

Pravo na pravično suđenje – najugroženije pravo građana

Sofija Mandić - Članica Centra za pravosudna istraživanja - CEPRIS

Izvor fotografija: Artsy Bee Kids / Pixabay

 

 

 

U Srbiji se trenutno odvija novi talas pravosudnih reformi. U toku je postupak promene Ustava u delovima koji se tiču uređenja pravosuđa. Cilj ovih reformi je uspostavljanje nezavisnosti sudstva, koje je jedan od elemenata prava na pravično suđenje.

 

Pravo na pravično suđenje jedno je od brojnih Ustavom zaštićenih prava koja uživaju ne samo državljani Srbije već i svi oni koji bi mogli doći pod nadležnosti domaćeg suda. Ovo pravo stoga stoji rame uz rame sa drugim Ustavom garantovanim pravima, ali je ujedno njihov temelj i jedini stvarni garant. Bez ostvarivanja prava na pravično suđenje nema i ne može biti zaštite drugih ljudskih prava i sloboda.

 

Posebnost prava na pravično suđenje uviđamo ne samo u praktičnom već i u formalnopravnom smislu. Ona se ogleda u nemogućnosti odstupanja od tog prava čak i u ekstremnim okolnostima, poput vanrednog ili ratnog stanja. Važnost tog prava se ogleda i u njegovoj složenosti. Obuhvata pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, koji će pravično i u razumnom roku javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama pojedinca, osnovanosti sumnje i optužbama koji su bili razlog za pokretanje postupka. Uključuje i garanciju prava na besplatnog prevodioca i tumača i taksativno navedene razloge za moguće isključenje javnosti iz postupka koji se vodi pred sudom (koji je u načelu i po pravilu javan).

 

Dakle, pravo na pravično suđenje sadrži više prava koja su u međusobnoj  i neraskidivoj vezi, a svako od njih je podjednako složeno u svojim elementima, baš kao što je to i samo pravo na pravično suđenje. Na sadržinu prava koja čine pravo na pravično suđenje kontinuirano utiču tumačenja domaćih i međunarodnih sudova.

 

Nakon izmena Ustava, odnosno proglašenja Akta o promeni Ustava u Narodnoj skupštini, Srbija će pristupiti ponovnom usvajanju gotovo svih pravosudnih zakona, uključujući i one o vrsti i organizaciji sudova. Tokom ovako temeljnih i sistemskih izmena uređenja rada pravosuđa trebalo bi uvažiti sudski, odnosno objektivni pogled na ostvarivanje prava na pravično suđenje u Srbiji. Ovakav korak je, za sada, izostao. Uvažavanje stavova sudova o ostvarivanju prava na pravično suđenje bi nesumnjivo vodio boljim normativnim rešenjima o radu sudstva i tužilaštva.

 

Dva najvažnija suda koji nude pouzdane podatke o ostvarivanju prava na pravično suđenje u Srbiji su, u domaćim okvirima, Ustavni sud, dok je to u međunarodnim okvirima Evropski sud za ljudska prava (ESLJP).

 

Prema godišnjim podacima o radu Ustavnog suda, u periodu 2008‒2020. godine pravo na suđenje u razumnom roku (u celini) bilo je Ustavom garantovano pravo, čiju je povredu najčešće utvrdio Ustavni sud Srbije. U tom periodu, odlukama o 410 ustavnih žalbi, odnosno pojedinačnih predstavki građana, Sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje (ako posmatramo sve njegove elemente) kao najbrojniju među svim utvrđenim povredama Ustavom garantovanih prava. Ustavni sud za sada u svojim izveštajima ne ulazi u detaljniju analizu razloga utvrđenih povreda niti omogućava javni uvid u sve predmete u kojima je takva povreda konstatovana. Dostupni podaci su ipak dovoljni da nam ukažu na izuzetno ozbiljne razmere povrede prava na pravično suđenje.

 

Kada je u pitanju utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje koje je utvrdio ESLJP, od ukupno 199 presuda kojima je konstatovana povreda prava iz Konvencije, koje su donete do 2020. godine i koje se odnose na Srbiju, povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 Konvencije (posmatranog u celini) utvrđene su u čak 158 presuda, odnosno 79% od ukupnog broja konstatovanih povreda koje je učinila Srbija.

 

Odluke i argumentacija ESLJP u prethodnih deset godina (2010‒2020) u predmetima u kojima je presuđeno protiv Republike Srbije, a u kojima je utvrđena povreda prava na pravično suđenje iz člana 6 Konvencije, ukazuju na to da se najveći broj predstavki odnosio na povredu prava na pravično suđenje, koja obuhvata neizvršenje sudske odluke. Nešto su manje učestale povrede prava na pravičnu raspravu u krivičnim i građanskim stvarima.

 

Odluke ESLJP koje se odnose na Srbiju su javno dostupne i samim tim daju detaljniji uvid u goruće probleme srpskog pravosuđa. Prema argumentaciji Suda, povrede najčešće odlikuju proizvoljnost, netransparentnost, neopradvano odugovlačenje ili ponavljanje postupka, nedoslednost, neusklađenost, nemogućnost pristupa sudu i pravdi. Takvo postupanje vodi pravnoj nesigurnosti i temeljnom nepoverenju javnosti u pravosuđe, iako je takvo poverenje jedna od bitnih komponenti vladavine prava.

 

Evropski sud utvrđenim činjenicama o povredi prava, nekada vrlo detaljno opisuje nebrigu sudskih i/ili izvršnih organa. Nažalost, poznavalac domaćih prilika ovakve opise često može prepoznati pre kao pravilo nego kao izuzetak u postupanju pravosudnih organa.

 

Dakle, podaci pokazuju da je u Srbiji pravo na pravično suđenje i dalje najugroženije pravo zaštićeno Ustavom i Evropskom konvencijom. Svakodnevne mane pravosudnog sistema na koje ukazuju odluke Ustavnog i Evropskog suda bi mogle i morale biti otklonjene kontinuranim zalaganjem državnih organa.

 

Odluke o obimu i složenosti povreda prava na pravično suđenje predstavljaju odraz u ogledalu našeg pravosudnog sistema. Iz ove slike se jasno mogu naslutiti, ako ne i precizno ustanoviti, karakteristike i mane sistema u celini.

 

Stoga argumentacija i razlozi za odlučivanje o osnovanosti predstavki treba da budu uzeti u obzir ne samo prilikom budućih postupanja sudova u pojedinačnim predmetima, već i prilikom donošenja strateških odluka o intervencijama u rad tužilaštva i sudstva u Srbiji.

 

Čini se da sudski podaci o sistematskom kršenju prava na pravično suđenje do sada nisu u dovoljnoj meri uvaženi prilikom diskusije o usvajanju akata o promeni Ustava. Ostaje nada da će ova greška biti ispravljena tokom izrade pravosudnih zakona.

 

 

Tekst je u izmenjenom i širem obimu objavljen u publikaciji „Pravno-političke rasprave o pravosuđu“ koji je Centar za pravosudna istraživanja objavio u januaru 2022. godine.

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga