Odgovornost članova za obaveze privrednog društva: da li vlasnik odgovara za obaveze privrednog društva?

Izvor fotografije: Peggy Marco / Pixabay

 

 

 

• Uvod

 

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti[1], i osniva se u jednoj od zakonom predviđenih pravnih formi: ortačko i komanditno društvo (društva lica), i društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (društva kapitala).

 

Članovi privrednog društva su lica koja osnivaju društvo i koja mu naknadno pristupe[2], i kolokvijalno se nazivaju „vlasnicima društva“ ili „vlasnicima firme“. Član društva upotrebljava se kao zajednički naziv za ortake (ortačko društvo), komplementare i komanditore (komanditno društvo), člana društva sa ograničenom odgovornošću i akcionara.

 

Za razliku od preduzetnika, kao fizičkog lica koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom,[3] kod koga ne postoji odvojeni pravni subjektivitet između samog fizičkog lica i predmeta njegove delatnosti (kolokvijalno – „preduzetničke radnje“), i koji za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom[4], iz zakonskog pojma privrednog društva kao pravnog lica proističe da je privredno društvo potpuno odvojeni pravni subjekt od svojih članova. Odvojenost u subjektivitetu postoji bez obzira na to da li član ima svojstvo fizičkog ili pravnog lica. Činjenica da je privredno društvo odvojeni pravni subjekat od svojih članova ne definiše i ne prejudicira način na koji će članovi odgovarati za obaveze privrednog društva. Odgovornost članova zakonom je uređena u zavisnosti od pravne forme privrednog društva.

 

 

• Odgovornost člana društva lica

 

Kod društava lica, barem jedan (komplementar kod komanditnog društva) ili svi članovi – ortaci (kod ortačkog društva), odgovaraju neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.[5] Odvojenost u subjektivitetu je još jednom naglašena i kroz način definisanja odgovornosti članova društava lica. Za razliku od preduzetnika, koji za sve obaveze nastale u vezi sa delatnošću neposredno odgovara celokupnom imovinom, član društva lica odgovara „neograničeno solidarno“. Solidarnost u građanskom pravu podrazumeva odgovornost više lica za izvršenje obaveze, čime se ističe da će privredno društvo, kao i njegov ogovarajući član, kao odvojeni pravni subjekt, zajednički i solidarno odgovarati za obaveze društva.

 

Navedeno praktično znači da je svaki poverilac koji ima potraživanje prema ortačkom ili komanditnom društvu, ujedno ovlašćen da zahteva ispunjenje obaveze i od odgovarajućeg člana (ortaka ili komplementara).

 

Odgovornost komanditora, kao drugog člana komanditnog društva, ograničena je. Ovo lice ne odgovara za obaveze komanditnog društva, pod uslovom da je u celini uplatio ugovoreni ulog[6], i pod uslovom da uz njegovu saglasnost njegovo ime nije uneto u poslovno ime komanditnog društva.[7]

 

 

• Odgovornost člana društva kapitala

 

Kod društava kapitala, članovi društva (kod društva sa ogaraničenom odgovornošću), odnosno akcionari (kod akcionarskog društva), ne odgovaraju za obaveze društva.[8] Rizik koji članovi društva kapitala snose u vezi sa njegovim poslovanjem svodi se na visinu njihovog novčanog uloga, odnosno na predmet nenovčanog uloga.

 

Navedeno praktično znači da poverilac društva kapitala ne može zahtevati ispunjenje obaveze i neposredno od njegovog člana.

 

Međutim, od navedenog opšteg pravila, zakonom su predviđena dva izuzetka kojima se odgovornost članova društva sa ograničenom odgovornošću i akcionara (kao i komanditora, čiji je pravni položaj sličan) značajno proširuje. To su slučajevi probijanja pravne ličnosti privrednog društva i prinudne likvidacije privrednog društva.

 

 

• Probijanje pravne ličnosti

 

Kao što je napred obrazloženo, privredno društvo i njegov vlasnik su odvojeni pravni subjekti.

 

Međutim, zloupotreba pravila o odvojenosti pravnog subjektiviteta i pravila ograničenoj odgovornosti vodi probijanju pravne ličnosti privrednog društva i odgovornosti vlasnika – komanditora, člana društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionara za obaveze privrednog društva, njihovom ličnom imovinom.

 

Zloupotrebom pravila o ograničenoj odgovornosti smatraju se naročito: upotreba društva za postizanje zabranjenog cilja, korišćenje imovine društva kao lične imovine člana (mešanje imovine), korišćenje društva za oštećenje poverilaca.[9] Na ovaj način, sankcioniše se činjenica da je vlasnik kreirao privid odvojene pravne ličnosti privrednog društva kako bi, sa jedne strane, ograničio ličnu odgovornost, a sa druge, zloupotrebom postigao neki nedopušteni ili lični cilj, odnosno ostvario lični interes. Prava poverilaca prema vlasnicima se u tim slučajevima ostvaruju tužbom nadležnom sudu u zakonom propisanim rokovima.[10]

 

Tipični praktični primeri zloupotrebe društva od strane vlasnika koji mogu voditi probijanju pravne ličnosti društva i ličnoj odgovornosti člana jestu: kupovina dobara i usluga za lične potrebe vlasnika i njihovo plaćanje sa računa društva, korišćenje nepokretnosti ili pokretnih stvari u vlasništvu društva za lične potrebe, odobravanje nikada vraćenih zajmova, fiktivni poslovi sa članom, i slično.

 

 

• Odgovornost članova kao posledica prinudne likvidacije

 

Zakonom su propisani različiti razlozi zbog kojih će privredni registar pokrenuti postupak prinudne likvidacije – brisanja privrednog društva iz registra bez volje članova, među kojima su najznačajniji izricanje mera zabrane obavljanja delatnosti, ništavost registracije, smrt člana društva lica, zanemarivanje društva (neimenovanje zastupnika – direktora, nedostavljanje finansijskih izveštaja) i drugi.[11]

 

Postupak prinudne likvidacije vodi privredni registar po službenoj dužnosti po saznanju za postojanje razloga za prinudnu likvidaciju, prema zakonskoj proceduri, koja se okončava brisanjem privrednog društva iz registra ukoliko je reč o neotklonjivom razlogu, ili razlogu koji u zakonskom roku nije otklonjen ako je ta mogućnost predviđena.

 

U trenutku brisanja, imovina privrednog društva postaje imovina članova, srazmerno njihovim udelima u kapitalu društva (likvidacioni ostatak). Nakon brisanja, članovi društva kapitala odgovaraju za obaveze društva do visine primljenog likvidacionog ostatka.[12]

 

Međutim, izuzetno od propisanog pravila o odgovornosti člana prinudno likvidiranog društva koja je ograničena do visine primljenog likvidacionog ostatka, kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon njegovog brisanja iz registra.[13]

 

Kontrolni član je lice koje samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva. Većinsko učešće postoji ako jedno lice samostalno ili delujući zajedno sa drugima, poseduje više od 50% prava glasa u društvu.[14] Dakle, kontrolni član je lice sa udelom većim od 50% prava glasa u društvu.

 

Cilj ovakve zakonske odredbe, kojom se kreira još jedno značajno odstupanje od koncepta ograničenja odgovornosti članova društava kapitala, jeste podsticanje discipline u upravljanju privrednim društvom, podsticanje kontinuiteta poslovanja, kao i poštovanje propisa. Uočljive su sličnosti sa konceptom probijanja pravne ličnosti i ciljevima njegovog propisivanja. Međutim, za razliku od kategorije probijanja pravne ličnosti, za odgovornost kontrolnog člana prinudno likvidiranog društva nije potrebno dokazivati nezakonitosti i zloupotrebe, zbog čega se osporava ustavnost i pravičnost ovakvog zakonskog koncepta. Odgovornost kontrolnog člana u tom slučaju je direktna i zasnovana je na samom zakonu.