Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste

Izvor fotografije: Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

Samo krajem 2021. godine pritiscima je bilo izloženo najmanje 1.000 građana u više od 50 opština, pokazuju nalazi Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu, a koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Sve ovo ukazuje da se situacija u Srbiji u odnosu na 2020. godinu značajno pogoršala – incidenti se zaoštravaju i uključuju sve veći broj građana.

Na blokadama širom Srbije, čiji smo svedoci bili prethodnih meseci, građani koji su hodali po kolovozu suočavaju se sa novčanim kaznama. Dok čekaju opštinske odluke za primenu Zakona o zaštiti od buke, oni su barem slobodni da glasno negoduju. Sve se čini kako bi se ograničile sloboda izražavanja, sloboda udruživanja i sloboda okupljanja kao pretnja režimu koji iz godine u godinu sve više naginje ka autoritarizmu.

Ekspertinja Fondacije Kuća ljudskih prava Ane Tusvik Bonde je govorila o situaciji u srednjoj Aziji gde je položaj aktivista najteži u hibridnim režimima, gde je demokratija slaba i gde su jasne tendencije ka autoritarizmu. Srbija je deo globalnog trenda pogoršanja stanja ljudskih prava i jedna u nizu zemalja u kojima se koriste isti metodi za obračun sa političkim neistomišljenicima. Etikete se mogu razlikovati od zemlje do zemlje, ali je namera diskreditacije uvek ista.

Oni koji se zalažu za ljudska prava su izdajnici, plaćenici, lažni ekolozi, fašisti, teroristi, oni koji koče napredak. Manje je govora mržnje prema ugroženim grupama, ali ona buja prema ljudima drugačijeg političkog uverenja. Mržnja i netrpeljivost se hrane u našoj zemlji, u kojoj se održava stanje konstantne tenzije. Ko drži kontrolu nad medijima, ovaj potencijal sutra može preusmeriti protiv Albanaca, LGBT+ zajednice,  Roma i dr.

U odsustvu parlamentarne opozicije, na meti su pokreti koji se zalažu za zdravu životnu sredinu, a u kojima se vide mogući politički protivnici.  Možda se nećemo složiti oko Kosova ili Srebrenice, ali nas borba za zdrav vazduh, vodu ili zemlju mogu ujediniti. U ovom “blaćenju” aktivista prednjače provladini tabloidi koji uprkos kršenju Kodeksa novinarske etike dobijaju značajne državne subvencije, kao i najviši funkcioneri koji otvoreno podstrekuju građane na mržnju i netrpeljivost prema aktivistima. Policija više ne garantuje zaštitu, mirno okupljenim građanima otvoreno preti nasiljem, huligani ih nekažnjeno napadaju, a bageriste nasilnike štiti zakon Oklahome. Onima koji se sećaju kultnog naučno-fantastičnog filma Čarltona Hestona, Soylent Green, u kome bager kašikom kupi demonstrante koji protestuju za hranu, biće zanimljivo da je radnja smeštena u 2022. godinu.

Aktivisti koji se zalažu za borbu protiv korupcije, zaštitu nacionalnih parkova i pitanja urbanizma na meti su brojnih tužbi za povredu časti i ugleda (eng. SLAPP), čija svrha je paralisanje njihovog rada. Tužbe su često neosnovane i pobeda u dugotrajnoj parnici nije jedini cilj. Namera je da tuženi svoje ograničene resurse koriste za odbranu, umesto za rad na temama od javnog značaja. Na meti su KRIK, Ne davimo Beograd, Odbranimo šume Fruške gore, ali SLAPP-ovi najteže pogađaju lokalne aktiviste koji imaju ograničeni pristup resursima.

Aladin Paučinac, aktivista iz Novog Pazara koji kritikuje korupciju u lokalnom zdravstvu na meti je većeg broja parničnih i krivičnih predmeta, i ne bi ga čudilo da mu izvršitelji sutra zakucaju na vrata zbog nepostojećih komunalnih dugova. Veći broj lokalnih advokata je odbio da zastupa Paučinca i njega sada brani advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM iz Beograda. Koalicija protiv SLAPP-ova je početkom 2022. godine od Evropske komisije zatražila mere zaštite za žrtve ove prakse i kaznene mere za one koji zloupotrebljavaju pravosuđe u EU kako bi ućutkali kritičke medije i NVO.

Za državu koja izjednačava one koji se zalažu za suočavanje sa ratnom prošlošću i one koji u fizičkom nasilju vide sredstvo rešavanja nesuglasica, ne bi trebalo da čudi ni nesprovođenje delotvorne istrage pretnji i napada. Evropski sud za ljudska prava je krajem 2021. godine Srbiji naložio da dostavi informacije o svemu što je učinila povodom niza pretnji i napada protiv aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, a zbog protivljenja muralu osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu. Prema rečima advokata Mihaila Pavlovića, dva meseca kasnije tužilaštvo nije učinilo gotovo ništa. Čini se da bi sve napore vlasti na zaštiti aktivista najbolje opisao jedan prazan list hartije. Ekspertkinja UN Orsolja Tot je naglasila značaj pravovremene reakcije i sprečavanje eskalacije nasilja koje može rezultirati u ubistvima. Ne znam kakva je situacija aktivista u dalekoj Oklahomi, ali kao opomena odzvanjaju reči Tot: ”Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste”.