Najave događaja

audit-45767201920-min.jpg

Pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa novim izmenama zakona

Milica Tošić - Mlađi istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije

Izvor fotografije: Mohamed Hassan / Pixabay

 

 

 

Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stupile su na snagu i počinju da se primenjuju od 17.02.2022. godine. Nove odredbe unose određene izmene u dosadašnji postupak ostvarivanja prava na pristup informacijama, pa u nastavku predstavljamo kako će ovaj postupak izgledati ubuduće:

 

 

Podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja

 

Ovaj postupak ostaje isti kao i do sada. Tražilac informacija podnosi pismeni zahtev organu vlasti za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev ne mora sadržati razloge za traženje informacija.

 

 

Postupanje organa vlasti

 

Organ vlasti je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva obavesti tražioca o posedovanju informacija, stavi mu na uvid dokumenta, odnosno dostavi mu kopiju dokumenata koji sadrže tražene informacije. Ukoliko organ iz opravdanih razloga ne može da postupi po zahtevu u ovom roku, ovlašćen je da u roku od 7 dana od dana prijema zahteva obavesti tražioca da će mu tražene informacije biti dostavljene naknadno, u roku ne dužem od 40 dana od dana prijema zahteva.

 

Ukoliko organ vlasti smatra da postoje razlozi zbog kojih zahtev treba odbiti, dužan je da u roku od 15 dana od prijema zahteva donese rešenje o odbijanju, sa obrazloženim razlozima odbijanja i sa poukom o pravnom leku. Za razliku od starog Zakona, novi ne predviđa mogućnost organa vlasti da odbije dostavljanje informacija pozivajući se na zloupotrebu prava od strane tražioca.

 

Ako organ ne poseduje tražene informacije, proslediće zahtev Povereniku i obavestiti ga kod kog organa se informacije nalaze, a onda će Poverenik proslediti zahtev nadležnom organu.

 

 

Pravo podnosioca na žalbu Povereniku

 

Ukoliko organ vlasti ne odgovori tražiocu informacije u zakonskom roku, ako odbije ili odbaci zahtev, odnosno otežava ili onemogućava tražiocu slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tražilac može izjaviti žalbu Povereniku.

 

 

Postupanje Poverenika po žalbi

 

Postupanje Poverenika po žalbi je deo procedure koji je novim zakonom pretpreo najviše izmena.

 

Ukoliko je žalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od strane neovlašćenog lica, Poverenik će je odbaciti.

 

U situacijama kada organ vlasti nije postupio po zahtevu tražioca informacije (tzv. ćutanje uprave), Poverenik u roku od 60 dana od dana prijema žalbe donosi rešenje. Ukoliko utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik donosi rešenje kojim nalaže organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu i izdaje prekršajni nalog kojim kažnjava ovlašćeno lice, odnosno rukovodioca organa vlasti novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara. Ranijim Zakonom Poverenik nije bio ovlašćen da izda prekršajni nalog.

 

U situacijama kada je organ vlasti odbio da dostavi informacije, Poverenik donosi rešenje u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, dok je prethodni Zakon predviđao rok od 30 dana za donošenje rešenja.

 

Ukoliko utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja. U slučaju kada je žalba podneta zbog nepostupanja organa po zahtevu (ćutanje uprave), Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu i izdati prekršajni nalog protiv organa vlasti.

 

Ako organ vlasti ne postupa po rešenju Poverenika, Poverenik je ovlašćen da organu izrekne novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara do 100.000,00 dinara. Novčana kazna može biti izrečena više puta.

 

 

Šta ako organ vlasti i dalje ne dostavlja tražene informacije?

 

Za razliku od rešenja prethodnog Zakona gde tražilac informacije nije bio uslovljen završetkom postupka pred Poverenikom kako bi pokrenuo prekršajni postupak, po novom tražilac informacije nije ovlašćen da protiv organa vlasti pokrene prekršajni postupak dok traje postupak po žalbi pred Poverenikom.

 

Tražilac informacije je dužan da se prethodno obrati Povereniku sa zahtevom da Poverenik podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

 

Ukoliko Poverenik u roku od 8 dana ne odgovori tražiocu informacija, odnosno obavesti ga da nema osnova za pokretanje prekršajnog postupka, tražilac informacije može sam podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

 

 

Zaključak

 

U pogledu postupka ostvarivanja prava na informacije od javnog značaja, novi Zakon donosi neka dobra rešenja, poput novih obveznika Zakona, ali i proširenih ovlašćenja Poverenika u situacijama kada organi vlasti ignorišu zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja.

 

Međutim, novi Zakon ne rešava brojne stare probleme u ostvarivanju ovog prava građana. Kaznena politika je i dalje blaga, a nadzor neefikasan. Ni ovim Zakonom nije predviđen mehanizam da se institucije primoraju da dostave informacije od javnog značaja koje nezakonito skrivaju, te najviši organi i dalje ostaju nedodirljivi.

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga