Kada preminuli nije ostavio testament, zakonski naslednici nasleđuju redom po naslednim redovima. Kada nema naslednika u jednom naslednom redu, proverava se da li ima naslednika narednog naslednog reda.
Osnovno pravilo i najčešće situacije (prvi nasledni red)
Osnovno pravilo je da preminulo lice nasleđuju članovi uže porodice, to jest najbliži srodnici. Ako porodicu čine otac, majka i deca, ukoliko preminu otac ili majka, ostali nasleđuju.
Dakle, u prvom naslednom redu su supružnik i deca ostavioca (bračna i vanbračna). Svi podjednako nasleđuju.
Na primer, ako ostavilac ima suprugu i troje dece, svako nasleđuje po jednu četvrtinu svega što je umrli ostavio iza sebe.
Ako je, međutim, ostaviocu umrlo jedno od dece pre smrti ostavioca i to dete ima svoju decu, onda unuci ostavioca dobijaju ono što bi dobio njihov roditelj da je živ.
Važno je znati da, ako umrli nema supružnika a ima decu, deca nasleđuju sve u prvom naslednom redu. Ako umrli, međutim, nema decu a ima supružnika, supružnik ne nasleđuje sve u prvom naslednom redu. Umesto toga, prelazi se u drugi nasledni red.
Pravila kada nema naslednika prvog reda (tzv. drugi nasledni red)
Ako nema naslednika u prvom naslednom redu ili je iza umrlog ostao samo supružnik, prelazi se u drugi nasledni red.
Zakonski naslednici u drugom naslednom redu su muž/žena umrlog i roditelji. Ovde može biti raznih scenarija, pa ćemo opisati neke od najčešćih.
Scenario 1: Iza umrle je ostao suprug, a nisu imali dece. Tada suprug ne nasleđuje sve, već se prelazi u drugi nasledni red, gde zajedno s njim nasleđuju i roditelji umrle. Tako polovinu nasleđuje ostaviljin suprug, a drugu polovinu dele ostaviljini roditelji, tako da otac i majka ostavilje dobiju po četvrtinu nasleđa ostalog iza njihove umrle ćerke.
Scenario 2: Ako ostaviljin suprug neće da se prihvati nasleđa, svu zaostavštinu – imovinu podjednako nasleđuju roditelji ostavilje.
Scenario 3: Ako pak jedan roditelj ne može (na primer, umro je pre ostavilje) ili neće da nasledi, njegov deo podjednako nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavilje).
Scenario 4: Ako ostaviljini roditelji nemaju drugog potomstva, a ne mogu (umrli pre ćerke ostavilje) ili neće da naslede, ostaviljin suprug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
Pravila kada nema naslednika drugog reda (tzv. treći nasledni red)
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo (stric, tetka, ostavilje, itd.), ukoliko babe iIi dede nisu živi. Svaki par deda i baba (s majčine i očeve strane) dobija po polovinu, odnosno svako od dedova i baba po četvrtinu.
Pravila kada nema naslednika trećeg reda (tzv. četvrti nasledni red)
Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe. Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima po kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.
Pravila kada su nepoznati i nedostupni naslednici
Kada se ne zna da li uopšte ima naslednika, tada se oglasom pozivaju lica koja polažu pravo na nasleđe da se jave sudu. Rok da to učine je jedna godina od dana objavljivanja oglasa. Sud objavljuje oglas po službenoj dužnosti najpre na oglasnoj tabli suda, ali i u „Službenom glasniku RS“. Isti postupak predviđen je i kada nije poznato prebivalište ili boravište naslednika.
Sud u oba slučaja postavlja i privremenog staraoca zaostavštine. Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen i uopšte da zastupa naslednike.
Važno je znati: sud u praksi ne radi oglašavanje po službenoj dužnosti, već zainteresovano lice (neko od prijatelja, poverioci itd.) mora da plati troškove oglašavanja. U suprotnom se ostavinski postupak prekida.
Ukoliko se prilikom raspravljanja zaostavštine utvrdi da ostavilac nema naslednika, ostavioca nasleđuje Republika Srbija. Ta imovina onda postaje državna imovina.