Nakon što iznesete sve o samom predmetu spora, stranke ili njihovi advokati mogu da Vam postavljaju pitanja. To rade tako što usmeno postave pitanje sudiji, a sudija ga ponovi Vama. Odgovore dajete tako što se obraćate sudiji. Morate znati da je sud dužan da vodi računa da pitanja koja Vam se postavljaju:
- budu jasna, određena i razumljiva;
- ne smeju sadržati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da ste izjavili nešto što niste;
- ne smeju predstavljati navođenje na odgovor
Šta ako ne želim da odgovorim na određeno pitanje?
Često se dešava da svedočenje zadire u određene privatne stvari koje mogu imati negativne posledice. Zakon o parničnom postupku stoga predviđa mogućnost uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
Dakle, i kada niste oslobođeni dužnosti svedočenja, ne morate odgovarati na pitanja ako biste odgovorom izložili sebe ili bliska lica (lice s kojim živite u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnike po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena i srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno, usvojenika i usvojitelja) teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.
Šta ako se naknadno nečega setim?
Sve dok se ne završi postupak Vašeg saslušavanja, odnosno do trenutka kada sud konstatuje da nema više pitanja za svedoka, možete dopuniti svoj iskaz usmenom molbom sudiji. Može se desiti da se punomoćnici stranaka protive takvoj dopuni, ali je na sudu da oceni koliko je ona bitna za razjašnjenje činjenica.